Obnovljeni sukobi u Nagorno-Karabahu

Francuski, ruski i američki izaslanici u Minskoj grupi, koja posreduje u tom sukobu, podsetili su zaraćene strane da su u „obavezi da se uzdržavaju od upotrebe sile“.

Oni su u saopštenju od subote takođe apelovali na njih da „tešku vojnu opremu zadrže na sadašnjim pozicijama i omoguće pronalaženje mrtvih“.

Prema njihovim rečima, piše EUObzerver, u ranim jutarnjim satima u subotu je došlo do, kako su naveli, ozbiljnih sukoba i „nekoliko tela je ostalo ni na čijoj zemlji“ koja razdvaja rovove dve strane. „Dve strane optužuju jedna drugu za pokušaje upada“, dodaje se u saopštenju budući da na licu mesta nema međunarodnih posmatrača. Sukob datira od 1988. kada je enklava etničkih Jermena Nagorno-Karabaha pokušala da se odvoji od Azerbejdžana, tadašnje republike Sovjetskog Saveza, i pridruži se Jermeniji. Jermenija je pobedila u ratu i zadržala teritoriju pod nazivom Republika Arcah.
Arcah je saopštio da je Azerbejdžan započeo sukob u subotu tako što je poslao jedinice u izvidnicu preko granice na jugoistočni deo fronta. Kako je naveo, Azerbejdžan je rasporedio i tenkove, ali među Jermenima nema mrtvih. Azerbejdžan s druge strane tvrdi da je Jermenija započela sukob i da ljudskih gubitaka ima na obe strane. Takođe je saopštio da je njegova vojska uništila pozicije jermenske artiljerije i oborila dron.

Najnoviji sukob se poklopio sa 25. godišnjicom od masakra u selu Hodžali do kojeg je došlo 1992. kada su jermenske snage ubile više od 160 Azerbejdžanaca, saopštila je nevladina organizacija Hjuman rajts voč sa sedištem u Njujorku. Rezultirao je izlivima animoziteta na društvenim mrežama, pri čemu su Jermeni i Azerbejdžanci na Tviteru razmenjivali optužbe i objavljivali grafičke prikaze nasilja. Predsednik Jermenije Serž Sargsjan, koji je rođen u Arcahu, najverovatnije će o najnovijim događajima razgovarati ove nedelje s liderima EU u Briselu. On će takođe govoriti o planovima za smanjenje okvira sporazuma EU o pridruživanju pošto se njegova zemlja pridružila ruskom Evroazijskom savezu umesto da teži bližim odnosima sa EU, kao Ukrajina.

Nasilje od vikenda drugi je ovakav incident nakon četvorodnevnog sukoba u aprilu prošle godine u kojem je stradalo između 50 i nekoliko stotina ljudi na obe strane. Tačan broj je teško utvrditi zbog kontradiktornih izjava, piše EUObzerver. Međutim, dve strane gotovo svakodnevno razmenjuju vatru. Ovaj rat bi mogao da produbi izbegličku krizu u EU, a ako dođe do eskalacije, može da se poremeti dostava nafte i gasa iz Kaspijskog mora, piše EUObzerver. U rat bi mogla da uđe i Turska kao članica NATO, a na drugoj strani Rusija.

Spoljnopolitička služba EU se juče nije oglašavala, ali je reagovala prošle nedelje nakon što je nepriznata Republika Arcah održala referendum o promeni Ustava. „EU ne priznaje ustavni i zakonski okvir takvih procedura, koje ne mogu da ugroze budući status Nagorno-Karabaha ili da imaju uticaj na pregovarački proces“, rekao je portparol EU i naglasio da „EU apeluje da se što pre obnove pregovori u cilju postizanja održivog mira“.