Azerbejdžanski portal o Srbiji: Studentski protesti ili pokušaj „obojene revolucije?

Sudeći prema zabrinjavajućim izveštajima iz medija, talas protesta mogao bi da potpuno proguta jednu od centralnih zemalja Balkanskog poluostrva – Srbiju.

Prema srpskim medijima, usled studentskih protesta u centru Beograda, premijer Miloš Vučević je podneo ostavku.

Pre toga je novinska agencija Tanjug izvestila da bi političar mogao napustiti svoju funkciju.

Povod za demonstracije u Srbiji, koje traju preko dva meseca, jeste pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koji je rezultirao smrti 15 ljudi.

Većina demonstranata, prvenstveno studenata, smatra da su vlasti odgovorne za tragediju, ukazujući na korupciju koja je dovela do neadekvatne obnove stanice.

Oni zahtevaju objavljivanje svih dokumenata koju su vezani za rekonstrukciju stanice.

U početku su protesti bili fokusirani na zahtevanje transparentne istrage incidenta, ali su kasnije prošireni političkim zahtevima, među kojima je i formiranje prelazne vlade kako bi se pripremio teren za rane parlamentarne izbore.

Neki međunarodni analitičari ukazuju da bi protesti mogli biti pokušaj „obojene revolucije“, potencijalno dirigovane od strane nekih zapadnih sila.

Slično mišljenje se moglo čuti i od srpskog vođstva. Televizija Hepi je nedavno izvestila da je srpski lider Aleksandar Vučić otvoreno optužio Zapad za pokušaj orkestriranja „obojene revolucije“ u zemlji preko studenata.

„Sve što rade jeste pokušaj „obojene revolucije“, nema sumnje u to. Ovo nije problem, čekaćemo do poslednjeg trenutka, kada ćemo biti primorani da odgovorimo, kada budu počeli da nasilno blokiraju puteve“, rekao je Vučić, ukazujući da su strani faktori već instruisali neke studente da idu do velikih saobraćajnih raskrsnica i blokiraju saobraćaj.

„Već znamo ko i kako ovo radi. Neki dolaze iz zapadnih zemalja, dok su drugi sa Istoka, gde su obavljali prljave poslove za zapadne bezbednosne službe“, naveo je srpski lider.

Oštre izjave srpskih vlasti vezane za umešanost Zapada u aktuelne proteste nisu neosnovane.

Zapad se dugo pridržava principa „zavadi pa vladaj“ na Balkanu, gde je Srbija najbolji primr umešanosti u unutrašnje poslove suverene države. To najbolje odslikava pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.

U maju 2022. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je izjavio da Zapad zahteva priznanje Kosova od strane Srbije. Ovaj zahtev predstavlja jasnu povredu međunarodnog prava, princip koji obično zastupaju „branioci demokratskih vrednosti“ u Evropi.
Pritisak Zapada igra važnu ulogu u okviru puta Srbije u Evropsku uniju. Beograd je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. i ima status kandidata od 2012.

Međutim, ogromna prepreka na tom putu jeste odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova.

Srpski političari uslove za članstvo u EU vide kao ucenu koja podriva suverenitet države.

Ovaj sentiment je jasno iskazao prošle nedelje srpski zakonodavac Dragan Stanojević u intervjuu za Russia 24, gde je naveo da Srbija od EU dobija samo ucene koje uništavaju suverenitet zemlje, kulturu, tradiciju i porodicu.

Slično mišljene se moglo čuti u intervjuu političkog analitičara Stevana Gajića za Caliber.az.

2Srbija je država kandidat, i da bi se pregovor nastavili, EU zahteva formalno priznanje Kosova, što je nemoguće. U suštini, proces evropskih integracija je mehanizam ucena i ništa više. Drugim rečima, moramo da izgubimo našu državnost da bismo ušli u EU. To je apsurd situacije“, naveo je politikolog, ukazujući da uprkos trenutnom pristupu srpske vlade prema Kosovu, Vučić uživa određenu podršku Zapada.

„Predsednik Srbije ide prozapadnim smerom, recimo, prodajom oružja Ukrajini. Sa druge strane, Zapad je svoj cilj ispunio Vučićevim usponom na vlasti – zatvaranje srpskih institucija na Kosovu“, istakao je Gajić.

„Na severu Kosova, uprkos tome što je cela regija pod NATO okupacijom, i dalje smo imali naše sudove, policijske snage i srpske zajednice, a albanske bezbednosne snage nisu mogle da kroče na sever. Što se tiče verovatnoće za „obojenu revoluciju“ u Srbiji, ona se odigrala 2012. Od tada, zastave EU se pojavljuju u svim državnim institucijama, što je nešto što se ranije nije moglo video“, zaključio je Gajić, dodajući da su trenutni protesti u Srbiji po prirodi decentralizovani, jer se radi o čisto studentskim protestima sa specifičnim zahtevima kojima će se morati izaći u susret.