Obrazovanje postalo žrtva rata u Ukrajini i našlo se na meti “rusifikacije”

Kako piše Si-En-En, kada su maskirani ruski vojnici upali u Ninin dom na severoistoku Ukrajine, nisu tražili oružje – umesto toga, tragali su za ukrajinskim udžbenicima koje ona ima, a sve u cilju “rusifikacije” obrazovnog sistema u Ukrajini.

Vojnici su držali nju i njenog supruga i ćerku na nišanu, ali ova 48-godišnjakinja (čije prezime nije objavljeno iz bezbednosnih razloga) je za Si-En-En izjavila da je znala zašto su došli – kaže da su je smatrali za neprijatelja zbog toga što je direktorka jedne škole.

“Tražili su svuda, pregledali su čak i odvode za vodu i spoljni toalet. Uspeli su da pronađu školske udžbenike i tutorijale za ukrajinski jezik”, priča ona.

Nina nije usamljeni primer. Ukrajinski zvaničnici kažu da sve više odrazovnih radnika u okupiranim delovima zemlje prijavljuje slučajeve zastrašivanja, pretnji i pritiska da prilagode školske programe u skladu sa proruskom retorikom.

Pre nego što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu 24. feburara, u školama širom zemlje bilo je oko 4,23 miliona učenika, prema podacima ukrajinskog Instituta za obrazovnu analitiku.

Sada su milioni dece školskog uzrasta ili interno raseljeni ili su bili primorani da pobegnu iz zemlje sa svojim porodicama.

Pošto su pretražili njen dom, Nina kaže da su joj vojnici – koji su je primoravali da govori ruski – rekli da ima minut da se obuče i odveli je u školu.

Kada su stigli, naređeno joj je da vojnicima preda udžbenike iz istorije i ispitivali su je o školskom programu.

“Uzeli su laptop jednog učitelja udžbenike za istoriju sa osmi razred”, priča Nina.

Kako kaže, vojnici su joj zatim stavili crnu kapuljaču preko glave i ubacili je u vozilo da bi je odvezli na drugu lokaciju gde su nastavili da je ispituju.

“Ispitivali su me o mojim stavovima o ‘vojnoj operaciji’ i optužili me da sam previše patriota i nacionalista. Pitali su zašto govorim ukrajinski jezik i zašto idem u ukrajinsku crkvu”, rekla Nina za Si-En-En.

Kako kaže, vojnici su od nje zatražili da ponovo otvori školu i da se deca vrate ali ona je rekla da nije bezbedno ni za učenike ni za nastavnike.

Na kraju su je pustili, ali tek pošto su naglasili da znaju da ona ima sina i ćerku, što je bila pretnja.

Nekoliko dana kasnije, Nina je pobegla sa porodicom u strahu da će se ruski vojnici vratiti.

Njeno iskustvo nije izolovan incident. Izveštaji o pretnjama obrazovnim radnicima u okupiranim regionima su konstantno u porastu dok konflikt eskalira.

Jedan nastavnik je rekao za Si-En-En da su ruski vojnici prišli direktoru njegove škole i naredili mu da preda sve školske udžbenike za ukrajinski jezik i istoriju.

Ukrajinski ombudsman za obrazovanje Serhij Horbačov kaže da je vlada od početka rata dobila preko sto izveštaja i zahteva za pomoć od nastavnika, roditelja i učenika u okupiranim teritorijama.

“Životi i zdravlje zaposlenih u obrazovnim institucijama koji su ostali u okupiranim područjima su u opasnosti, a oni su predmet prinude, nasilja i pritiska”, kaže Horbačov.