Obustavljeno testiranje plazme

NIH je ovo saopštio manje od dva meseca nakon što su istraživanja u Indiji i Argentini takođe pokazala da ovaj tretman nema očiglednog uticaja na obolele.

„Nezavisni odbor za procenu podataka i bezbednosti je, nakon analize rezultata ispitivanja, ustanovio da, iako tretman rekonvalescentnom plazmom ne čini nikakvu štetu, on nije ni od koristi za ovu grupu pacijenata. Nakon sastanka, odbor je Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), koji je deo NIH, preporučio da prestane da uključuje nove pacijente u ovu studiju“, navodi se u saopštenju na zvaničnom sajtu NIH.

Kako je tamo objašnjeno, klinička ispitivanja ovog tretmana na pacijentima su počela u avgustu 2020. i sprovođena su u 47 bolničkih odeljenja za hitnu negu širom Sjedinjenih Država. Konkretno, istraživana je efikasnost krvne plazme koja potiče od pacijenata koji su se oporavili od kovida 19 u njenoj primeni na odrasle obolele koji su se u bolnice javili sa blagim do umerenim simptomima.

Ovi pacijenti su takođe imali bar jedan rizičan faktor povezan sa ozbiljnim oblicima kovida 19, kao što su gojaznost, hipertenzija, dijabetes, srčana oboljenja ili hronična oboljenja pluća, ali nijedna od tih bolesti nije bila toliko ozbiljna da bi zahtevala hospitalizaciju. Pošto je ispitanicima davana ili plazma ili placebo, stručnjaci su pratili da li će njima posle toga biti potrebna dodatna hitna nega, da li će morati da budu hospitalizovani i da li je bilo smrtnih slučajeva u roku od 15 dana nakon primene. Rezultati ispitivanja su pokazali da nije bilo znatnih razlika u daljem razvoju situacije kod ispitanika u odnosu na one koji nisu primili plazmu i da ona nije od pomoći u sprečavanju progresije bolesti od blagog do ozbiljnog oblika.

Do sličnih rezultata u istraživanju plazme krajem prošle godine došli su i naučnici iz Argentine i Indije. Argentinski naučnici su zaključili da „terapija rekonvalescentnom plazmom sa antitelima osobe koja je prebolela kovid 19, odnosno uvođenje te plazme u organizam zaražene osobe, nije značajno poboljšala zdravstveno stanje hospitalizovanih pacijenata sa teškom upalom pluća niti je u većoj meri smanjila rizik od smrtnog ishoda od ove bolesti u odnosu na placebo“, kako je navedeno u rezultatima studije objavljenim u časopisu „The New England Journal of Medicine“.

Zanemarljiva razlika sa placebom

U studiji argentinskih naučnika učestvovala su 333 hospitalizovana pacijenta sa teškom upalom pluća uzrokovanom kovidom 19 kojima su nasumično davani rekonvalescentna plazma ili placebo. Nakon 30 dana terapije lekari nisu otkrili značajne razlike u poboljšanju simptoma ili opšteg zdravstvenog stanja pacijenata. Ustanovili su da je stopa smrtnosti bila gotovo jednaka – 11 odsto u grupi koja je dobijala rekonvalescentnu plazmu i 11,4 odsto u onoj koja je primala placebo, što je razlika koja se statistički ne smatra značajnom.