Očajnički potez Nikolasa Madura

Međunarodni monetarni fond prognozira da će privreda Venecuele u 2018. zabeležiti pad od 18 odsto, što bi bila treća uzastopna godina sa tako lošim pokazateljima. Ekonomija Venecuele, inače u potpunosti zavisna od prihoda od nafte, u slobodnom je padu od početka naftne krize 2014. godine. Nakon decenija visokih cena „crnog zlata“ koje su podstakle potrošnju u toj članici OPEC, mnogi siromašni građani danas su primorani da kopaju po kontejnerima u potrazi za hranom, jer su im se plate svele na nekoliko dolara mesečno. Analitičari MMF-a upozoravaju da će se stopa inflacije u Venecueli do kraja godine popeti na 1.000.000 odsto, a tempo rasta cena može se meriti sa onim iz Vajmarske republike 30-ih godina prošlog veka, kada su Nemci novčanice koristili kao tapete. I nekadašnja SR Jugoslavija se može „pohvaliti“ tim neslavnim rekordom, s obzirom na to da je u januaru 1994, imala najvišu hiperinflaciju (posle Mađarske) ikada zabeleženu u svetskim razmerama. Tada je dinar gubio na vrednosti dva odsto na sat, 70 odsto dnevno, a inflacija je, na godišnjem nivou, dostigla fantastičnih 313.000.000 odsto.

Očekivanja da se nešto u toj latinoameričkoj državi može promeniti raspršena su u maju ove godine, kada je na izborima, koje je opozicija bojkotovala smatrajući ih unapred nameštenim, vlast ponovo osvojio Nikolas Maduro. To, prema oceni ekonomskih analitičara, znači dalje propadanje privrede Venecuele, uprkos tvrdnjama Madurove vlade da je veličina krize prenaduvana. Za loše stanje venecuelanske privrede, koja nije umela da iskoristi prednost što leži na najvećim svetskim rezervama nafte, glavni krivci su, smatra Maduro, isključivo strani neprijatelji, poput SAD. Građane, međutim, ne zanima ko je kriv nego od čega će da žive, pa sve ubrzanije napuštaju domovinu. Prema najnovijim podacima UN, oko 2,3 miliona ljudi napustilo je domove od dolaska Madura na vlast – najviše ih je u Kolumbiji (oko 800.000), a sve ih je više i u Brazilu (vlasti brazilske države Roraima procenjuju da se na njihovoj teritoriji nalazi oko 50.000 Venecuelanaca). Ekvador i Peru počeli su da od Venecuelanaca traže pasoše, iako su dosad dozvoljavali ulazak samo sa ličnom kartom. Građani Venecuele dolaze u Ekvador preko Kolumbije, koja se još drži politike otvorenih vrata, mada se i tamo povremeno spominju restrikcije.

Prvi korak u spasavanju domaće valute načinjen je 20. avgusta – Maduro je, inače, na sastanku vlade krajem jula najavio realizaciju programa ekonomskog oporavka, koji uključuje i monetarnu rekonverziju. „Pet nula manje, tako da možemo imati novi, stabilan finansijski i monetarni sistem“, poručio je Maduro (prvobitno je predsednik najavio štampanje novih novčanica sa tri nule manje, što je trebalo da stupi na snagu 4. avgusta). Denominacija valute, odnosno skidanje pet nula, sprovedena je bukvalno preko noći, kako bi se ublažile posledice inflacije koja je u julu iznosila 82.700 odsto. Osim toga, predsednik Venecuele povećao je minimalnu zaradu 60 puta, sa tri miliona na 180 miliona bolivara (oko 30 dolara), a vlada je ograničila cene hrane i osnovnih potrepština. Iako zvuči kao potez koji bi građanima trebalo da olakša život, trgovci tvrde da to neće olakšati njihov opstanak na tržištu. Nacionalna valuta tako malo vredi, da ni sa punim džakom novca ne bi bilo moguće obaviti najosnovniju kupovinu za jednu porodicu, da ne govorimo o praznim rafovima. To u praksi ovako izgleda. Za kupovinu pileta od oko 2,4 kilograma građanin te, nekada bogate, države mora da izdvoji 14.600.000 bolivara (oko dva dolara), dok kilogram sira košta 7.500.000 bolivara. Za jednu rolnu toalet papira potrebno je čak 2.600.000 bolivara (oko 0,4 dolara), za pelene 8.000.000 bolivara (1,22 dolara), a za sapun (u vrednosti od 0,53 dolara) potrebno je oko 3.500.000 bolivara. To znači da za jedan odlazak u prodavnicu treba izdvojiti između deset i 15 miliona bolivara, a prosečna plata dovoljna je da se kupi tek jedan kilogram mesa.

Ideja da se sa nacionalne valute izbriše pet nula i da se promoviše nova valuta – suvereni bolivar, nije naišla na odobravanje skeptičnih stručnjaka, od kojih neki tvrde da bi mere iz novog ekonomskog programa mogle čak i da pogoršaju haos u toj državi. Oni u tom kontekstu podsećaju da je nešto slično pokušao i Madurov prethodnik Ugo Čavez, koji je 2008. godine, obrisao tri nule sa novčanica, ali da inflacija nije zaustavljena. Nova valuta povezana je sa venecuelanskom naftnom kriptovalutom „petro“, zamišljenom da vredi 60 dolara (koliko i barel nafte koja se vadi u zemlji, međutim vrednost je oko 16 dolara). Osim toga, Maduro je podigao plate za oko 3.000 odsto i povećao porez kompanijama, kao i cene goriva. Osim ekonomista, skepticizam u vezi sa reformama koje bi trebalo da spasu posrnulu ekonomiju, izražavaju i stanovnici Venecuele. Zabrinuti su i trgovci koji se već bore s opstankom kako zbog hiperinflacije, tako i zbog cena proizvoda poput brašna i pelena, koje određuje država, ali i striktnih valutnih kontrola koje guše uvoz. Fedekamaras, glavna poslovna organizacija Venecuele, kritikovala je Madurov ekonomski plan, koji su nazvali „improvizacijom“, ocenjujući ga kao „nekoherentan“. I dok Maduro tvrdi da je njegova vlada žrtva „ekonomskog rata“, koji vode neprijatelji uz podršku Vašingtona, SAD odbacuje te optužbe, i opisuju Madura, bivšeg vozača autobusa i čelnika sindikata, kao diktatora.

Autor je ekonomista – naučni savetnik