Očekivani odgovor na carinske pretnje Donalda Trampa

To je njihov odgovor na carinske pretnje američkog predsednika Donalda Trampa. „Shvatamo da se multilateralni trgovinski sistem suočava sa neviđenim izazovima. Naglašavamo važnost otvorene svetske ekonomije“, istaknuto je u Deklaraciji lidera Brazila, Rusije, Indiji, Narodne Republike Kine i Južnoafričke Republike (JAR). Najviši predstavnici zemalja, u kojima živi više od 40 odsto svetskog stanovništva i čine 23 odsto globalne privrede, su tokom trodnevnog samita izrazili snažnu podršku otvorenom multilateralnom trgovinskom sistemu, zasnovanom na pravilima jednakim za sve zemlje sveta. „Takav multilateralni trgovinski sitem unapređuje predvidljivo trgovinsko okruženje i centralno mesto Svetske trgovinske orgnizacije“, poručeno je u završnom dokumentu 10. Samita BRIKS.

Samit, održan od 25. do 27. jula u drugoj po veliči privredi u Africi, izazvao je veliku pažnju javnosti što ne čudi imajući u vidu neizvesnost u vezi sa budućnošću globalnog političkog i ekonomskog poretka. Čovečanstvo se suočava sa raznim izazovima, počev od siromaštva i nezaposlenost, što je karakteristika pojedinih zemalja, do zajedničkih briga poput terorizma i klimatskih promena. Rasprostranjeno je mišljenje da bi Sjedinjene Američke Države, koje su započele trgovinske sukobe sa Kinom, drugom najmoćnijom nacionalnom privredom i Evropskom Unijom (EU), najvećom globalnom privrednom grupacijom, i povukle se iz serije međunarodnih sporazuma i organizacija, mogle da predstavljaju izazov za globalni poredak. Takvi postupci SAD čine situaciju na globalnom nivou nestabilnom i nepredvidivom, i sve države, uključujući članice BRIKS, mogle bi biti pogođene. Jednostrane trgovinske mere predsednika Trampa pokrenule su globalni trgovinski rat koji bi, prema procenama Međunaronog monetarnog fonda, mogao da koštaju čovečanstvo 430 milijardi dolara do 2020.

S druge strane u BRIKS, a naročito u Kini, vlada uverenje da neizvesnost pruža mogućnost tom bloku da dejstvuje kao zaštitnik globalnog poretka.“Treba da ostanemo privrženi multilateralizmu“, poručio je predsednik Kine Si Đinping. On je podsetio i na pristup BRIKS Plus, usvojen na prošlogodišnjem samitu u kineskom gradi Sijanu, koji podrazumeva širenje kruga prijatelja tog bloka. Ukazano je i na to da države BRIKS moraju da pošalju svetu poruku vladavine zakona, pravičnosti i zajedničkih interesa. I sve to u kontekstu „druge zlatne decenije saradnje“ unutar BRIKS, grupacije koja je pod ovom skraćenicom prvi put pomenuta 2001. u studiji britanskog ekonomiste DŽima O’Nila, tada jednog od direktora globalne konsultantske firme Goldman Saks. U 2017. članice BRIKS su učestvovale u svetskoj trgovini sa 16 odsto doprinoseći globalnom ekonomskom rastu sa 50 odsto. Zemlje BRIKS ne samo da su bile važan međunarodni multilateralni ekonomski i trgovinski mehanizam za saradnju, već su međusobno postale bliski trgovinski partneri. Predsednik Rusije Vladimir Putin založio se za unapređenje trgovine unutar BRIKS i tešnju saradnju poslovnih ljudi. Očekuje se da će ovogodišnji samit otvoriti nove perspektive afričkom kontinentu. Kao jedina afrička zemlja članica te grupacije i predsedavajući BRIKS u 2018, JAR će odrediti ton i pravac te saradnje.

Jedna od novih oblasti saradnje zemalja BRIKS, koju je predložila JAR, jeste korišćenje Strategije za ekonomsko partnerstvo radi inkluzivnog rasta i napretka Četvrte industrijske revolucije. Namera je da se podstaknu diskusije o mogućnostima koje pruža najnovija industrijska revolucija, kao sredstvo brzog prevladvanja razvojnih faza i premošćavanja digitalne podele, može se pročitati na zvaničnoj internet strani BRIKS 2018. Četvrtu industrijsku revoluciju karakterišu nove tehnologije koje spajaju fizički, digitalni i biološki svet. No, Četvrta industrijska revolucija donosi i izazove.“U nekom smislu, ogromne i inovativne tehnologije veštačke inteligencije, robotike, samoupravljajućih vozila, 3D štampe i nanotehnologija, imaju potencijal za produbljivanje nejednakosti i nezaposlenosti, a posebno su ugrožene žene na slabo plaćenim poslovima2, upozorio je jedan južnoafrički ekonomista. Indijski premijer Narendra Modi, međutim, bio je nepokolebljiv u pozivu ostalim članicama BRIKS da koriste tehnologiju za razvoj svojih privreda. „Potrebno je da menjamo politike kako bi omladinu pripremili za bududućnost i posedovanje veština da rade u Ćetvrtoj industrijskoj revoluciji“, poručio je premijer države koja ima najviše mladih na svetu (više od 600 miliona) i koja će sredinom 2020-tih postati najmnogoljudnija zemlja.

Premošćavanje infrastrukturnog jaza

Zemlje BRIKS su, u julu 2014, osnovale Novu razvojnu banku (NRB), radi finansiranja infrastrukturnih i projekata održivog razvoja u državama članicama, kao i u drugim ekonomijama u ekspanziji. Analitičari procenjuju da osnivanje banke, kao i pokretanje Afričkog regionalnog centra (ARC) u Johanesburgu, predstavlja korak ka premošćavanju velikog jaza u razvoju infrastrukture na afričkom kontinentu. Kina je već obezbedila podršku izgradnji infrastrukturnih projekata u Africi kroz Inicijativu Pojas i put. Indija i Brazil su ranije nagovestile spremnost da finansiraju gradnju na tom kontinentu.