Od kodiranog signala do totalnog kontaminiranja: Kako izgleda procedura za nuklearni napad?

Uostalom, od početka rata u Ukrajini Vladimir Putin, kao i mnogi ruski zvaničnici, političari i propagandisti, redovno prete Zapadu nuklearnim oružjem. Nezavisni portal Meduza razgovarao je sa Maksimom Starčakom, stručnjakom za rusku nuklearnu politiku i naučnim saradnikom Centra za međunarodnu i odbrambenu politiku Univerziteta Kvins u Kanadi, o tome da li će se zaista odlučiti na nuklearni napad i kakve će biti posledice.

Starčak smatra da ima razloga za brigu jer, za početak, ako nuklearna sila želi da izvrši nuklearni napad na nenuklearnu državu, to može i da uradi. On će se suočiti sa međunarodnom osudom, ali nema pravih prepreka. Istovremeno, nenuklearne zemlje NATO-a, poput Hrvatske, Češke ili Grčke, zaštićene su petim članom povelje o savezu, a neke druge zemlje mogu da računaju samo na pomoć bilateralnim kanalima. Konkretno, postoje bilateralni sporazumi o međusobnoj odbrani između Sjedinjenih Država i Japana i Južne Koreje.

U Sjedinjenim Državama samo predsednik može da naredi lansiranje nuklearnih projektila. Njegovo naređenje mora da potvrdi ministar odbrane, zatim se stupa u kontakt sa Zajedničkim načelnikom štabova, koji zatim izdaje naređenje Nacionalnom vojnom komandnom centru i štabu Strateške komande SAD za lansiranje nuklearnih projektila.

Procedura

I u Rusiji predsednik mora da pošalje kodirani signal za otključavanje nuklearnog oružja i na taj način odobri njegovu upotrebu. Ovaj signal se prenosi preko prenosivog sistema upravljanja „nuklearnog kofera“, a iste uređaje koriste i ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Realna mogućnost nuklearnog udara je izvodljiva ako se dobije dozvola od sva tri uređaja. Tada signal ide specijalnoj službi Generalštaba, koja zauzvrat prenosi naređenje određenoj komandi u kojoj se nalaze nuklearne snage. Nakon toga, naređenje putuje od komande do određenog oficira odgovornog za samo lansiranje. Pored toga, predsednika Putina uvek prati grupa generalštabnih oficira odgovornih za „nuklearni kofer“.

Što se tiče nestrateškog (taktičkog) nuklearnog naoružanja, lanac je još duži, a takvo bi se koristilo u Ukrajini. U trupama koje čuvaju nuklearne arsenale nema taktičkih bojevih glava, već bi se morale uzeti iz centralizovanog skladišta, transportovati i pripremati, puniti i slati u pravcu bojišta. To je dug lanac implementacije i u svakoj fazi narudžba može da se poništi, a osim toga, sve se prati. Američki i NATO obaveštajci će to brzo otkriti.

SAD već nekoliko godina daju signale da žele da nastave pregovore o strateškom naoružanju, ali ni Vašington ni Moskva ne žele da pokleknu. SAD bi želele da uključe čitav svoj arsenal nuklearnog oružja u pregovore, ali Rusija nije spremna da razgovara o svom taktičkom arsenalu sve dok Sjedinjene Države ne uklone svoje nuklearno oružje iz Evrope. Ali američko nuklearno oružje u Evropi daje NATO-u nuklearni status, a odustajanje od njega, posebno u kontekstu agresivne spoljne politike Moskve, je malo verovatno, piše Jutarnji list.

Taktičko nuklearno oružje

Dakle, kako bi izgledao ruski nuklearni napad?

U ruskoj vojnoj teoriji, prvi korak u nuklearnoj eskalaciji je demonstriranje jednog jedinog udara negde u pustinjskoj oblasti ili, teoretski, iznad Arktika, jer su to nenaseljena područja i ne bi bilo velikih rizika za građane bilo koje zemlje.

Nuklearna eksplozija bi imala psihološki efekat bez obzira na mesto upotrebe i bez izlaganja stanovništva zračenju, i predstavljala bi upozorenje. Ali šta je sledeće, ako se Ukrajina i NATO ne boje?

Sledeći korak bi bila demonstracija-zastrašivanje, kada bi se izvršio nuklearni udar na vojni objekat u Ukrajini. Još uvek se ne zna kakav bi to objekat trebalo da bude, ali teoretski se nuklearno oružje koristi protiv utvrđenih područja i infrastrukturnih objekata ili značajnih neprijateljskih snaga. U Ukrajini je i dalje potrebno tražiti takve objekte kako bi efikasnost upotrebe taktičke nuklearne bojeve glave bila visoka. Postoji problem. Iako takav udar može potpuno uništiti grad, on neće dovesti do kolapsa ukrajinske vojske jer upotreba taktičkog nuklearnog oružja ne znači apsolutnu pobedu. Takođe, stvoriće radijacijom kontaminirana područja, koja čak ni Rusija neće moći da koristi za svoje potrebe. Prema tome, upotreba nuklearnog oružja na teritoriji Ukrajine verovatno neće imati vojnu vrednost.

Taktičko nuklearno oružje neće pomoći Moskvi da odbrani okupirane teritorije. To nema efekta odvraćanja za Ukrajinu. Neefikasno je koristiti u osiromašenom okruženju trenutnog rata. Verovatnije je da će psihološki uticati na zemlje NATO-a nego na Ukrajinu. Stoga je mogućnost njegovog korišćenja, iako postoji, ipak mala.

Putinova nuklearna retorika već duže vreme šokira i zapadne i istočne države, ali tu se ništa ne može učiniti jer on verovatno deluje iz očaja što se odnosi Rusije sa Zapadom ne razvijaju onako kako ona želi. Međutim, SAD i NATO ne žele direktan vojni sukob sa Rusijom i nadaju se da neće biti upotrebljeno nuklearno oružje, ali će u slučaju napada doći do vojne reakcije, upozorio je Maksim Starčak.

Naime, javnost zapadnih zemalja očekuje da upotreba nuklearnog oružja ne može proći nekažnjeno i da će biti zahteva da se kazni Rusija. A u SAD tokom Trampove ere, američka nuklearna strategija je dozvoljavala ograničeni nuklearni napad kako bi se okončao sukob ili obnovila strateška stabilnost, ali to bi se teško dogodilo protiv druge nuklearne sile. Jednostavno rečeno, niko ne želi nuklearni rat i zato će pravi vojni odgovor biti oprezan i ograničen, osim što je ni u ovom scenariju nemoguće predvideti kako će se događaji razvijati.