Od krvavog balkanskog rata do teškaša Svetskog prvenstva: CNN o stvaranju Hrvatske kao fudbalske nacije

Te četiri nacije dele jedno učešće na Svetskom prvenstvu i to je bilo kada je Panama igrala na Rusiji 2018., završivši grupnu fazu sa tri poraza i primivši 11 golova, piše u svojoj analizi CNN .

Pedigre hrvatskog svetskog prvenstva je sasvim druga priča. U šest nastupa na Svetskom prvenstvu, zemlja je u tri navrata stigla do polufinala, dok je Hrvatska pre četiri godine bila u finalu i na kraju izgubila od Francuske.

Hrvatska je stekla nezavisnost tek 1991. godine, tokom krvavog balkanskog rata koji je trajao do 1995. i njeno stanovništvo je nešto manje od četiri miliona, mada to nikada ne biste znali s obzirom na način na koji je razmenjivala udarce sa fudbalskom velesilom Brazilom u četvrtfinalu, pre nego što je dobila penal pucnjavu.

Taj uspeh je u velikoj meri bio slučaj da je David nokautirao Golijata s obzirom da Brazil ima 214 miliona ljudi. Sledeći za Hrvatsku su Lionel Mesi i Argentina – populacija: 45 miliona.

Igor Štimac, koji je igrao na svim utakmicama Hrvatske na Svetskom prvenstvu 1998. tokom njenog osvajanja trećeg mesta, rekao je za CNN da je nedavna istorija zemlje pomogla da igra ulogu u stvaranju elitnih takmičara.

„Naš narod je prošao kroz mnoge poteškoće u svom opstanku, u svojoj nezavisnosti, boreći se za nju, u agresiji koju smo pretrpeli od naših komšija“, rekao je Štimac, koji je od 2012. do 2013. godine bio trener hrvatske reprezentacije za CNN.

„Ove stvari pomažu da ostanemo sa velikom mentalnom snagom, velikom disciplinom, ostanemo skromni i preživimo sa ponosom, bez obzira na poteškoće pred nama.

„Ali ne možemo reći da je u tome pomogao samo poslednji rat koji se ovde desio, jer su se ratovi vodili na ovim prostorima u više navrata. To je nešto i za ovaj region u pogledu klime, u pogledu kulture.”

Hrvatski fudbalski novinar Srđan Fabijanac, koji je bio na terenu u Dohi da gleda ovu aktuelnu reprezentaciju, kaže da se harmonija tima pokazala vitalnom na još jednom izvanrednom Svetskom prvenstvu za Vatrene („Blejzerse“).

Fabijanac tim – izgrađen spojem iskustva poput Luke Modrića, Ivana Perišića i Dejana Lovrena sa novim licima kao što su Joško Gvardiol i Borna Sosa – naziva „porodicom“. „

Videli ste šta se desilo na ovom Svetskom prvenstvu; Brazil ima odlične igrače, Portugal ima odlične igrače, Nemačka ima odlične igrače, ali po mom mišljenju, imaju duha i nemaju tim“, rekao je Fabijanac za Si-En-En.

„U tome je problem. Hrvatska je timski prejaka.”

Iz ruševina nakon raspada Sovjetskog Saveza, demokratski pokreti su zahvatili veći deo istočne Evrope, uključujući Jugoslaviju. Sa izborom nekomunističkih vlada u četiri od šest jugoslovenskih republika, Federacija je počela da se raspada i etničke podele su ponovo isplivale na površinu.

Do 1991. godine, prosperitetna hrvatska republika nastojala je da stvori labavu konfederaciju ili da u potpunosti raspusti uniju. Tome se usprotivila manje bogata Srbija.

U junu 1991. Slovenija i Hrvatska su proglasile nezavisnost. Borbe su ubrzo počele jer je jugoslovenska vojska, sastavljena prvenstveno od Srba, pokušala da spreči Sloveniju da uspostavi sopstvene granične prelaze.

U julu su takođe izbile borbe između hrvatskih snaga i srpskih milicija. Od ostalih republika, samo najmanja – Crna Gora – stala je na stranu Srbije. Dve preostale republike, Bosna i Hercegovina i Makedonija, glasale su za nezavisnost.

Srpska manjina u Bosni je 1992. godine, uz pomoć savezne vojske, pokušala da zaseje enklave za sebe, opsadivši Sarajevo. Do trenutka kada su Ujedinjene nacije izbacile Jugoslaviju sa svoje Generalne skupštine, oko 20.000 ljudi je umrlo, a do dva miliona je postalo izbeglice od borbi i „etničkog čišćenja“.

Lovren je još 2018. ispričao svoja sećanja na bekstvo kao malog deteta iz ratom zahvaćene Bosne 1992. godine.

„Sećam se samo kada su se oglasile sirene“, rekao je Lovren. „Bio sam tako uplašen jer sam razmišljao o ‘bombama’ ili da će se nešto sada dogoditi. „Sećam se da me je mama povela i otišli smo u podrum, ne znam koliko smo dugo sedeli tamo, mislim da je bilo dok se nisu oglasile sirene. Posle se sećam mame, strica, ujakove žene, uzeli smo auto i onda smo se vozili za Nemačku.”

Lovrenova porodica se nastanila u Nemačkoj, ali im je posle sedam godina rečeno da odu i morali su ponovo da započnu život u Hrvatskoj.

Fabijanac priznaje da, iako neki u timu nisu ni rođeni tokom krvavog balkanskog rata, to je nešto što još uvek visi nad zemljom i podstiče njene igrače.

„Želimo da stvari koje su se dešavale 1990-ih udaljimo od nas“, objasnio je on. „Postoji sport, ali imamo jako jake nacionalne emocije i zbog toga hrvatski fudbaleri uvek igraju punim srcem za reprezentacije. Zbog toga što smo mala zemlja, imamo veoma, vrlo ružan rat koji je mnogima u Hrvatskoj napravio mnoge traume. A sportovi i igrači u fudbalu i drugim sportovima su nacionalni heroji. I to je razlog zašto uvek igraju za reprezentacije jedan nivo više od najvišeg. Kada igramo za reprezentaciju u fudbalu, u bilo kom sportu, igramo sa više od 100 odsto, igramo sa 110 odsto.

Nova priča

Hrvatski fudbalski savez prijavio se i dobio prijem u svetsko upravno telo FIFA, 1992. i evropsko upravno telo UEFA 1993. godine.

„Fudbal nam je u krvi. Svako muško dijete u Hrvatskoj želi biti fudbaler. Za malu zemlju kao što smo mi veoma je važno da imamo ovu fantastičnu reprezentaciju jer moja unuka ima tri godine i ne igra se lutkama, igra se loptom i kaže samo: ‘Modriću, Modriću, Modrić.’ To je nešto što je neverovatno”, priča Fabijanac.

Hrvatskoj nije trebalo dugo da ostavi svoj trag na međunarodnoj fudbalskoj sceni. Prvo, Hrvatska je stigla do četvrtfinala Eura 1996. godine – pobedivši usput Dansku sa zvezdama. Dve godine kasnije, u svom prvom nastupu na Svetskom prvenstvu, Hrvatska je stigla do polufinala 1998. u Francuskoj, i na kraju završila na trećem mestu.

Zahvaljujući svojoj prvoj zlatnoj generaciji igrača – predvođenoj Davorom Šukerom i Robertom Prosinečkim i Zvonimirom Bobanom koji su dodali zvjezdanu prašinu Hrvatska se kvalifikovala sa dvije pobjede iz svoje grupe, zatim je pobijedila Rumuniju i Nemačku u nokaut fazi, prije nego što je izgubila od (pobednika) Francuske u polufinalu.

Šuker je završio kao najbolji strelac turnira 1998., a sa svojom prepoznatljivom crveno-belom opremom, kao i sklonošću da šokira tradicionalne fudbalske teškaše, Hrvatska je postala neposredni favorit za neutralne.

Štimac je rekao da su njegovi bivši saigrači i reprezentacija imali odgovornost da postave temelje za moderno fudbalsko nasleđe Hrvatske.

“Naša generacija je bila ta na kojoj smo imali najteži put jer smo bili odgovorni da stvorimo kult hrvatske kulture u fudbalu i da napravimo put za generacije koje dolaze“, rekao je Štimac za CNN.

“A kao novopriznata zemlja, očigledno je bilo veoma teško kada ste tako mala zemlja u svetu fudbala i niko ne ceni da vas uopšte smatra važnim delom ili subjektom. I sa te tačke gledišta, imali smo najtežu situaciju i dobro smo prošli i to je očigledno pomoglo generacijama koje su sledile”, priča Šuker.

Dolazak Zlatka Dalića za selektora Hrvatske 2017. godine takođe se pokazao ključnim. Nakon što je imenovan nakon kvalifikacija tima za Svetsko prvenstvo 2018, Dalić je došao pod pritiskom na ramenima.

Sa mnogim zvezdašima tima u najboljim godinama – posebno, trojkom veziste Modrića, Ivanom Rakitićem i Marčelom Brozovićem – očekivalo se da Hrvatska igra dobro. Hrvatska je radila bolje nego samo dobro.

Zahvaljujući harmoniji koju je Dalić uspeo da stvori u timu, Hrvatska je nadmašila svačija očekivanja plasiravši se u finale – pokazala je izuzetnu hrabrost i izdržljivost da dva puta pobedi na penale, a zatim je usledila pobeda u produžecima nad Engleskom u polufinalu –pre nego što je savladala Francusku u finalu.

Povratkom u Hrvatsku i dočekom heroja, sa više od 500.000 navijača koji su zagrebačke ulice pretvorili u crveno-belu tapiseriju kako bi proslavili uspeh igrača, tim je slavljen što je nadmašio takozvanu „bronzanu“ generaciju iz 1998. godine.

“U prošlosti smo takođe imali veoma dobre timove. 1998. imali smo mnogo bolje igrače možda u to vreme kao što su Boban, Šuker, Prosinečki, (Robert) Jarni, ali možda ne dele hemiju među njima da urade ono što je ovaj tim uradio u poslednjih nekoliko godina“, rekao je Fabijanac.

“Imamo samo jednu zvezdu, to je Luka Modrić. Ostali igrači nisu zvezde, kao Kilijan Mbape ili Kristijano Ronaldo ili Nejmar. Ali ostatak tima je porodica i čini najvažniju stvar za nas. Kada je Dalić došao za selektora, kada je birao tim… tražio je karaktere”, kaže Fabijanac.

Sa Modrićem u svom magičnom najboljem izdanju i golmanom Dominikom Livakovićem u moćnoj formi i sa timom koji naizgled može da izvuče gol iz vazduha kada je potrebno, ova hrvatska ekipa je nastavila da iznenađuje, baš kao i pre četiri godine.

“Kada dođemo da predstavljamo reprezentaciju, treba da nestane sav ego“, rekao je Štimac.

„U svlačionici reprezentacije Hrvatske nema mesta za velike ege i to svi znaju. Niko nije veći od tima, niko nije veći od menadžera i to je ono što nas vodi napred.”

Davne 1998. godine, Štimac je sa klupe došao da bi se suočio sa Argentinom i onima poput Gabrijela Batistute i Huana Sebastijana Verona.

Hrvatska će se danas sastati sa Lionelom Mesijem i sledećom generacijom argentinskih zvezda znajući da dve pobede stoje između njih i novog doba slave.