Od Mirjane Marković i Marka Miloševića do Asada: Kome je Moskva do sada dala utočište?

„Naravno, takve odluke se ne mogu donositi bez šefa države. Ovo je njegova odluka. Ali, u ovom slučaju, nemam šta da vam kažem“, rekao je Peskov.

Peskov nije odgovorio na pitanje o tome gde je tačno smešten Asad.

Što se tiče mogućnosti kontakata između Putina i bivšeg predsednika Sirije, prema Peskovu, „ne postoji takav sastanak u zvaničnom rasporedu predsednika“.

Osim porodice Asad, Rusija je zbrinula i porodicu bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića koji je 1999. godine optužen za ratne zločine, uključujući genocid i zločine protiv čovečnosti u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu.

Mirjana Marković, Miloševićeva supruga, je napustila Srbiju pošto je Milošević isporučen Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu gde mu se sudilo zbog ratnih zločina i genocida počinjenih tokom ratova na Balkanu 1990-tih.

Bila je nedostupna pravosudnim organima Srbije i za njom je 2005. godine raspisana međunarodna poternica.

Zbog toga nije prisustvovala Miloševićevoj sahrani u dvorištu porodične kuće u Požarevcu 2006. godine.

U Rusiji je živela od 2003. gde su ona i njen sin Marko dobili azil. Umrla je 2019, nakon 16 godina izbegavanja pravde u Srbiji, u kojoj je bila osumnjičena za korupciju i organizovani kriminal, u Rusiji gde je i sahranjena.

Mediji su svojevremno pisali da u naselju Barvihi, nadomak Moskve, uglavnom žive novopečeni ruski bogataši, kuće su sakrivene iza ogromnih zidova, a na svakoj su postavljene kamere.

Askar Akajev, zbačeni predsednik Kirgistana, došao je u Barvihu pošto je pobegao od uličnih protesta, poznatih kao Revolucija tulipana 2005.

Reputacija Moskve kao grada u kojem su dobrodošle zbačene autokrate, pojačana je 2004, kada je tadašnji gradonačelnik Jurij Luškov obezbedio privatni avion Aslanu Abašidzeu, separatističkom lideru gruzijske oblasti Adžarija. I Abašidze, navodno, živi u Barvihi, pisao je RTS.

Ipak, Moskva nije prihvatila sve koji su tražili utočište.

Nakon što je izgubio vlast u Istočnoj Nemačkoj, Erih Honeker i njegova supruga Margot Honeker, poznata kao „purpurna veštica“ zato što je farbala kosu u ljubičasto i podržavala represivnu politiku, pobegli su u Moskvu iz sovjetske vazduhoplovne baze u Nemačkoj, podseća njujorški dnevnik.

Sklonili su se u čileansku ambasadu, ali ih je predsednik Boris Jeljcin vratio u Nemačku.

Lider Radničke partije Kurdistana Abdulah Odžalan je 1998. godine pobegao iz Sirije u Moskvu. Međutim, Rusi ga nisu želeli i avion je poslat u Afriku, gde je uhapšen.

Pre dve godine lično je Putin potpisao ukaz kojim je dodeljeno državljanstvo bivšem saradniku američkih obaveštajnih službi Edvardu Snoudenu, koji je otkrio podatke o američkim tajnim operacijama.

Snouden živi u egzilu u Rusiji otkako je 2013. otkrio podatke o programu američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) čime je ugrozio milione državljana SAD.

TASS je krajem avgusta pisao je, pozivajući se na saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova, da je više od 400 stranih državljana iz „neprijateljskih zemalja koji dele ruske duhovne i kulturne vrednosti i koji su podneli zahtev dobili su azil u Ruskoj Federaciji.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije aktivno radi na pružanju pomoći stranim državljanima iz neprijateljskih zemalja koji su se odlučili u korist duhovnih i kulturnih vrednosti Ruske Federacije i podneli zahtev za azil na teritoriji Ruske Federacije. U ovom trenutku, više od 400 takvih osoba je dobilo privremeni azil“, saopštio je pres centar.

Većina građana ove kategorije stigla je u Rusiju iz Nemačke, Letonije, Litvanije, Estonije i Kanade, navodi se.

Krajem 2023. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je za devet meseci više od 110 nemačkih državljana i 84 državljana baltičkih država podnelo zahtev za privremeni azil u Rusiji zbog pretnji u vezi sa podrškom ruskoj državnoj politici.