Od Njujorka do Pariza za 90 minuta: Razvijaju avion koji putuje brže od zvuka

Startap iz Džordžije, koji se bavi razvojem hipersoničnih komercijalnih letelica, ranije je ovog meseca objavio da aluminijumski skelet, dugačak 12 metara, već čeka u Hermesovoj fabrici u Altanti, piše Forbs, prenosi N1..

Bio je to prototip drona pod nazivom Kvorterhaus. On nikada neće leteti, ali generalni direktor Hermesa Ej Džej Piplika i njegovi suosnivači veruju da je to prvi korak na dugom putu ka smelom cilju: izgradnji aviona koji može da preveze 20 putnika hipersoničnom brzinom – pet puta brže od zvuka, ili 6,195 kilometara na sat.

To bi značilo da bi se od Njujorka do Pariza stizalo za 90 minuta, piše Forbes, i podseća da današnji komercijalni letovi između te dve destinacije traju sedam i po sati.

Prošlo je 20 godina od poslednjeg leta Кonkorda, revolucionarnog supersoničnog mlaznog aviona, koji je, nažalost, samo „pojeo“ novac uložen u njega.

Do sada, nijedan od brojnih startapa koji su pokušali da pokrenu supersonično putovanje nije se „makao sa piste“.

Piplika priznaje da Hermes pred sobom ima još teže tehničke izazove u izgradnji aviona koji može da leti dugo vremena, po intenzivnoj vrućini i čudnoj dinamici koja se stvara što se više udaljavate od brzine zvuka. Ali kaže da to nije najveći problem.

„Poslovni izazovi su zapravo oni pravi teški. Nećete teka tako prikupiti milijarde dolara za razvoj putničkog aviona“, kaže Piplika (35) za Forbes

Njegovo rešenje: dokazati tehnologiju u što većoj meri, zahvlajujući novcu koji daje Pentagon, razvojem manjih hipersoničnih bespilotnih letelica, pritom koristeći činjenicu da je Vašingtonu mnogo stalo da sustigne Rusiju i Кinu u postavljanju hipersoničnih raketa kojim se može manevrisati.

Kvorterhaus upravo tome služi.

Hermeus je dobio ugovor od 30 miliona dolara od Američkog ratnog vazduhoplovstva, koji će ići na izgradnju i upravljanje trima verzijama aviona.

Prvi let je planiran za 2024. godinu, a Piplika kaže da očekuje da će ukupni troškovi razvoja biti ispod 100 miliona dolara.

Drugi, veći dron, Darkhors, za koji se Hermes nada da će početi sa testiranjem leta 2026. godine, takođe je planiran da se koristi kao testno vozilo, kao i za dugotrajno praćenje i juriš.

Ako uspe, dok Hermes počne da gradi Alkionu (Halcyon), svoj planirani avion, Piplika kaže da će uzastopno izgraditi šest do deset prototipova Kvorterhausa i Darkhorsa i pronaći rešenja za mnoge tehničke nepoznanice letenja velikom brzinom.

Na kraju krajeva, kaže Piplika, ljudi imaju samo oko 30 minuta iskustva pri brini većoj od četiri maha sa takozvanim avionima na vazdušno-reaktivni pogon, koji koriste kiseonik oko sebe za sagorevanje goriva.

Кada se sva testiranja završe, Piplika očekuje da će imati flotu hipersoničnih dronova koji će zarađivati solidan prihod obavljajući misije Ministarstva odbrane SAD-a.

Čudna nauka

Hermesov cilj da avioni budu u upotrebi sredinom 2030-ih je neverovatno težak zadatak, kažu stručnjaci za Forbs.

Izazov nije dostići hipersonične brzine – to redovno rade rakete i svemirska vozila.

Teškoća je u izgradnji nečega što može da izdrži te brzine i naprezanja i da se onda ponovo koristiti, kaže Luka Madalena, istraživač hipersonike na Univerzitetu Teksas u Arlingtonu.

Ključni uslov da se hipersonični avion učini održivim biće njegova izdržljivost.

„Ne može mu životni vek biti upola manji od onih koje letelice koje lete ispod brzine zvuka imaju danas. To neće biti koristan poslovni model“, kaže Meri Džo Long-Dejvis, šef NASA-inog projekta hipersonične tehnologije.

Piplika slobodno priznaje da ne postoji način da se predvidi životni vek ili raspored održavanja za Alkionu.

„Podaci ne postoje“, kaže on.

Hermes ima za cilj da dobije informacije preko Kvoterhausa i Darkhorsa, i možda će upravo i dobiti tu imati zbog trenutne revnosti vlade SAD-a da razvije hipersonično oružje.

Oružje po tvom izboru
Kongres je Pentagonu dao 5,8 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini za otprilike 70 hipersoničnih programa – 2016. godine dali su im „svega“ pola milijarde.

Ali napredak je bio spor, delom zbog nedovoljnog broja aerotunela koji mogu da simuliraju hipersonične uslove. Mnogi programi mogu da obezbede samo nekoliko probnih letova godišnje.

To je jedan od razloga zašto je Hermes možda na tragu nečega u svojoj nameri da prvo napravi dronove koji se mogu koristiti za testiranje komponenti.

Cena brzine

Što je Mahov broj veći, to je više egzotičnih materijala potrebno – i veći su troškovi održavanja, kaže Long-Dejvis iz NASA.

Brzinom rastu i troškovi goriva i verovatne cene karata, prema nekolicini studija koje je NASA finansirala u poslednje četiri godine o ekonomiji brzog vazdušnog saobraćaja.

Iako bazirane na grubim pretpostavkama, studije sugerišu da je najveći tržišni potencijal za avione koji krstare u relativno mirnom opsegu od dva do tri maha, sa 20 do 30 putnika.

Zamišljeni avion od 20 putnika koji se kreće brzinom od pet mahova, mogao bi da ima cenu karata iznad 10.000 dolara, prema studiji SpaceWorks.

Madalena kaže da je dobro što startapi poput Hermesa privlače pažnju i kapital uzbudljivim dizajnom aviona, ali daleko od reflektora, druge kompanije i akademici tiho rade na komponentama koje će omogućiti hipersonični let.

„Nije da uspeh našeg hipersoničnog programa zavisi isključivo od nekoliko startapa“, kazao je on.