Od rata u Evropi do galopirajuće krize: Prvih godinu dana Olafa Šolca na čelu Nemačke

Bivši ministar finansija preuzeo je dužnost 8. decembra obećavajući kontinuitet sa erom Angele Merkel, koja je okončala svojih 16 godina na funkciji kancelara kao veoma cenjena ličnost.

Ali ruska invazija na Ukrajinu primorala ga je da poništi nemačke posleratne aksiome i odredi nove ekonomske, odbrambene i geopolitičke pravce za zemlju koju ceni i kojoj se divi zbog njene stabilnosti i predvidljivosti.

„Nikada ranije nismo imali vladu koja se suočila sa tako dramatično pogoršanom situacijom, kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici, ali naravno i energetskoj politici“, rekla je politikološkinja Ursula Muenč za AFP.

Morali su da odustanu od planiranog napuštanja nuklearne energije

Koalicija Šolcovih socijaldemokrata i partnera – Zelenih i liberalnog FDP-a preuzela je dužnost planirajući ambiciozne klimatske politike i smanjenje budžeta. Ali pošto je Moskva smanjila zalihe energije u jeku rata, Nemačka je morala da zaustavi planirano postupno ukidanje nuklearne energije, ponovo pokrene zatvorene elektrane na ugalj, stvarajući rupe u budžetu u nastojanju da obezbedi naftu i gas za zamenu ruskih zaliha.

I u prelomnom trenutku za zemlju na čiju ulogu na svetskoj sceni još uvek utiču sećanja na Drugi svetski rat, Šolc je najavio istorijski preokret u oblasti odbrane, obećavajući da će ponovo naoružati Nemačku uz ogromno povećanje vojne potrošnje.

„S obzirom na dramatične događaje ove godine, prošlo je prilično dobro“, rekao je Nils Diderih, politikolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.

Nemačka pokušava da obnovi svoje vojne zalihe, a u isto vreme Ukrajina moli za pomoć

Rejčel Rico, viši naučni saradnik Evropskog centra Atlantskog saveta, američkog istraživačkog centra, upozorila je da gubitak zamaha predstavlja opasnost, čak i ako je početni odgovor bio „impresivan“.

„Mislim da je nemogućnost ispunjavanja odbrambenih i bezbednosnih obaveza zabrinjavajuća“, rekla je ona za AFP.

Ne samo da Nemačka pokušava da obnovi sopstvene vojne zalihe, ona se takođe suočava sa intenzivnim pritiskom Ukrajine da isporuči ono što ima da pomogne u borbi protiv Rusije. Potrošnja na odbranu je visoka u vreme kada je Ministarstvo finansija takođe pod pritiskom da pomogne u ublažavanju cenovnog šoka izazvanog energetskom krizom.

Ogromna ulaganja su takođe potrebna da bi izvozni gigant upravljao svojom ekonomskom transformacijom od oslanjanja na jeftinu rusku energiju ili kineske komponente do oslanjanja na različite izvore. A vladavina u tripartitnoj koaliciji znači da rešavanje svakog izazova neizbežno uključuje argumente koji bi mogli da uzdrmaju krhko partnerstvo.

Šolcova vlada je uspela da sprovede deo svog programa, uključujući povećanje minimalne plate i reformu naknada za nezaposlene. Ali sa bezbrojnim krizama koje se nastavljaju, kancelarkina popularnost je opala.

Anketa objavljena u avgustu pokazala je da 62 odsto Nemaca ima negativno mišljenje o njemu, u poređenju sa oko 39 odsto u martu.

„On još uvek pokušava da to shvati“

Pored nesuglasica kod kuće, bilo je i tenzija sa partnerima u inostranstvu. Saveznici u Evropskoj uniji bili su uznemireni što je Šolc najavio ogroman energetski fond od 200 milijardi evra bez prethodnog konsultovanja sa njima, tvrdeći da je trebalo da se fokusira na mere širom EU.

Tenzije su se takođe pojavile u ključnim odnosima između Berlina i Pariza oko pitanja u rasponu od energetskog fonda do nemačkih planova finansiranja odbrane. Za razliku od Merkelove, koja je važila za ličnost za slušanje u Evropi, Šolc do sada nije uspeo da zakorači u tu ulogu na međunarodnoj sceni.

Odlazak Merkelove „ostavio je prazninu“, rekao je Erik Moris iz briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman. Šolc se „muči da ostavi trag na evropskom nivou… Još uvek pokušava da pronađe svoj put, nema iskustvo Angele Merkel“.

Stav da Šolc želi da „ide sam“ ojačao je kada je, kao prvi lider G7 od početka pandemije, u novembru posetio Kinu, u pratnji delegacije nemačkih poslovnih lidera. Kancelarka se suočila sa optužbama da vodi istu merkantilističku spoljnu politiku usredsređenu na trgovinu kao i prethodne nemačke vlade, koja je videla da su ekonomske veze sa autoritarnom Rusijom cvetale, ali je na kraju ostavila Berlin ranjivim.

Šta ga čeka u drugoj godini mandata?

Dok Šolc ulazi u drugu godinu na poslu, mnogi otvoreni izazovi će ga i dalje opterećivati. Visoke cene energije ostaće veliki problem, posebno za nemačke proizvođače, velike potrošače električne energije, rekao je Sudha David-Vilp, direktor berlinske kancelarije američkog trusta mozgova German Marshall Fund.

„Obezbeđivanje konkurentnosti Nemačke u svetlu rastućih troškova energije, posebno u industrijama kao što su hemijska proizvodnja i proizvodnja čelika, predstavlja veliki izazov za Šolca“, rekla je ona. Energetski fond „je samo kratkoročno rešenje. Niko ne zna kada će cene energije pasti na predratne nivoe.“