Od septembra bez halogenih sijalica u EU

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ključni problem sa halogenim sijalicama je u tome što sadrže živu (isto kao i neonke), tako da imaju previše štetnog uticaja na životnu okolinu. Zato se i jedne i druge izbacuju iz upotrebe i prelazi se na LED:

2. Mi još nismo ni stigli do halogenih, pa preskočili na led Made in PRC. Halogene jedva da mogu da se nađu u prodavnicama, a masovno se prodaju obične škart koje traju do pola godine, a led do 2 godine umesto 10-15.

3. Sto se roka trajanja tice tu postoje razni kvaliteti, kao i u svemu drugom na trzistu. Pre neku godinu sam drzao „obicnu“ sijalicu u rukama staru preko sto godina koja je jos uvek bila u funkciji. Industrija uvek pravi tacan proracun koliko joj se isplati da nesto traje. Dakle, moze da se napravi ali se ne isplati.
   Mozete li da zamislite kako i koliko bi to uticalo na zivotni standard kada industrija odradjivala svoj posao valjano i bez skrivenih namera?
   Inace, obicne sijalice, isto kao i halogene lampe, imaju malu iskoriscenost energije, odnosno jedan veliki deo energije se ne pretvara u svetlost nego u toplotu. To je ono sto im se stavlja kao veliki minus i sto je na kraju krajeva cinjenica. To, sa druge strane, u severnim zemljama takodje ne mora uslovno da bude i minus.
   Velika prednost kod halogenih lampi je da zrace svetlosni spektar koji je skoro identican sa prirodnim, (nezamenljivo u npr. ugostiteljstvu) sto nikako ne moze da se kaze za npr. neonsku rasvetu gde prosto postoje rupe u odredjenim delovima spektra.
   Da se vratim led rasveti: dakle postoje razni kvaliteti, kako u trajanju tako i u kvalitetu svetla koju zrace. Da napomenem da su moji kolege koji su sistematcki merili zracenja razlicitih rasvetnih tela nailazili na led lampe koje su pored vidljivog spektra zracile takodje i UV svetlo! Tu se pre svega radilo o jeftinim led lampama bez sertifikata ali kao sto znamo i to neko kupuje..
   I jos jedna bitna stvar u vezi led rasvete je da tehnoloski procesi povlace za sobom tesku hemiju, od koje jedan deo kasnije vise nikako nije moguce reciklirati ili sl. Za razliku od „stare obicne“ sijalice koju je moguce skoro 100% reciklirati i opet napraviti novu.
   Dakle, kako to obicno biva u zivotu, nije sve crno–belo pa tako i ovde.
   A to da se odredjena industrija siroko favorizuje u odnosu na drugu se takodje ne desava prvi put, pitanje je samo koliko i sta mi gradjani i nasa deca i unuci zaista imamo od toga.