Od stroge politike kažnjavanja do dekriminalizacije: Kakav je odnos evropskih zemalja prema konzumiranju marihuane?

Na jednom parkingu poljski reper Mata s uživanjem udiše dim iz džointa. To je scena iz muzičkog videa za pesmu „Patointeligencja“. Do sada je video na Jutjubu pogledalo više od 60 miliona ljudi.

Dvadesetdvogodišnji reper koji se u stvarnom životu zove Mihal Matčak uhvaćen je krajem januara sa 1,5 grama marihuane. Policija mu je pretražila kuću, a on i njegov prijatelj su proveli noć u pritvoru. Prema poljskim zakonima preti mu zatvorska kazna do tri godine zatvora.

Poljska ima strogu politiku suzbijanja svih vrsta narkotika. Posedovanje, uzgajanje i konzumiranje marihuane je krivično delo. Ipak, slučaj tog repera podstakao je debatu o odnosu prema lakim drogama u Poljskoj. Najveći broj ljudi koji su reagovali, a među njima su političari Levice i Građanske platforme, zahtevaju liberalizaciju zakona. S druge strane, postoje i oni poput Januša Kovalskog iz desničarske partije Solidarna Poljska, koji zahtevaju još oštrije zakone, piše Dojče vele.

Potpuno je drugačije u Holandiji, Estoniji, Češkoj, Portugaliji i Španiji. Ko tamo poželi da kupi i konzumira marihuanu, može biti siguran da neće biti krivično gonjen. U Holandiji je još sedamdesetih godina prošlog veka bilo dozvoljena prodaja kanabisa u takozvanim kofišopovima. Međutim, to nikada nije do kraja regulisano, pa su nastali problemi – trgovci ilegalnim narkoticima iskoristili su priliku za trgovinu kokainom.

Portugalija kao primer

Dobar primer za dekriminalizaciju konzumiranja kanabisa zapravo je Portugalija. Od 2001. pušenje džointa nije kažnjivo, pa čak ni unošenje droge injekcijom. Količina je tačno određena. Koga uhvate s deset dnevnih doza od 2,5 grama marihuane – plaća samo kaznu, ali ne dobija krivičnu prijavu.

Portugalija ulaže u suzbijanje zavisnosti od narkotika, zemlja je formirala komisije koja se sastoje od pravnika, socijalnih radnika i psihologa, s ugroženim osobama vode se razgovori o njihovom konzumiranju narkotika.

Evropski centar za praćenje narkotika i narkomanije (EMCDDA) ima sedište u Lisabonu. U njegovom aktuelnom izveštaju navodi se da je sve više sintetičkog kanabisa na evropskom tržištu. Taj nečisti kanabis može dovesti do srčanog udara, nesvestice i psihoza. Legalizacija kanabisa u celoj Evropskoj uniji mogla bi onemogućiti trgovinu nečistom travom, kažu zagovornici liberalizacije.

Tržište kanabisa postaje složenije

Belgija spada u zemlje koje gledaju kroz prste kada je reč o konzumiranju kanabisa. Koga uhvate s manjom količinom kanabisa za ličnu upotrebu – do tri grama – ili ko uzgaja jednu biljku, rizikuje da mu nađeno oduzmu i novčanu kaznu od 25 evra.

U Belgiji, ali i u drugim zemljama, došlo je do procvata koncepta „Cannabis Social Clubs“ – društvenih, nekomercijalnih klubova koji omogućavaju zajedničko sađenje i uzgajanje konoplje u halama. Biljke se koriste u medicinske svrhe, ali i kao lake droge. Svaki član ima pravo samo na jednu biljku.

Inicijatori koriste zakonsku sivu zonu, jer uzgoj konoplje koja ne sadrži više od 0,2 odsto psihoaktivnog tetrahidrokanabiola (THC) nije regulisano zakonom. Tako radnje koje prodaju produkte koje sadrže samo drugu glavnu supstancu biljke – kanabidiol (CBD) niču kao pečurke posle kiše i u Briselu i na drugim mestima.

Liberalni imidž, stroga politika 

Uprkos progresivnom imidžu, Švedska je potpuno netolerantna prema narkoticima. Posedovanje i najmanje količine kanabisa krivično je delo. Prema jednom izveštaju iz 2014, konzumiranje kanabisa u Švedskoj raširenije je nego u Portugaliji, gde je dekriminalizovano još 2001.

Druga istraživanja pokazuju da konzumiranje kanabisa i u Švedskoj raste, ali je manje nego u drugim evropskim zemljama. Prema statistici švedskih zdravstvenih institucija prošle godine je 2,6 odsto građana u starosti između 16 i 84 godine izjavilo da su konzumirali kanabis u proteklih 12 meseci.

Poznavaoci prilika u Italiji očekuju da će posle izbora u septembru poprilično progresivna politika prema konzumiranju kanabisa zabeležiti nazadovanje. Doduše, u programima desničarskih partija kao što su Severna liga ili Braća Italije nema konkretnih indicija koje bi ukazivale na restriktivniju politiku ukoliko one pobede, ali lider Severne lige Mateo Salvini i žena na čelu Braće Italije Đorđa Meloni, već su najavili da će izaći na barikade ako na dnevnom redu bude potpuna legalizacija kanabisa.