Od Ukrajine do veštačke inteligencije: Šta sadrži Bajdenova i Sunakova Atlantska deklaracija?

Predsednik SAD Džozef Bajden i britanski premijer Riši Sunak ponovili su na sastanku u Vašingtonu svoju posvećenost pomoći Ukrajini da odbije invaziju Rusije i složili se da saradnju na izazovima sa kojima se njihove ekonomije suočavaju pojačaju veštačkom inteligencijom, čistom energijom i kritičnim mineralima.

Rekli su da će „prvi sporazum takve vrste“ što nazivaju „Atlantska deklaracija“, poslužiti kao okvir za njihove dve zemlje za razvoj novih tehnologija, štiteći tehnologiju koja je ključna za nacionalnu bezbednost i druga pitanja ekonomske bezbednosti.

Bajden je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da će sporazum pomoći obema nacijama da „prilagode i unaprede“ partnerstvo kako bi osigurali da dve zemlje „ostanu na samom čelu sveta koji se brzo menja“.

Deo noćas objavljene deklaracije glasi da će dve strane početi pregovore o korišćenju britanskih minerala koji su kritični u proizvodnji električnih vozila koja ispunjavaju uslove za poreske olakšice u SAD. Administracija SAD je takođe otvorila pregovore sa Evropskom unijom i sklopila sporazum sa Japanom koji dozvoljava da se određene kritične sirovine za električna vozila tretiraju kao da su nabavljene iz Sjedinjenih Država.

Dvojica saveznika su izrazila zabrinutost zbog podsticaja u američkom Zakonu o smanjenju inflacije koji favorizuje severnoameričku automobilsku industriju. Taj zakon – jedna od ključnih političkih pobeda Bajdena, ulaže 375 milijardi dolara u prelazak Sjedinjenih Država na čistije automobile i izvore energije.

Bajden i Sunak su već imali četiri susreta otkako je Sunak postao premijer u oktobru, ali su razgovori u Vašingtonu pružili dvojici lidera šansu za najdublji razgovor do sada.

Sunak se osvrnuo na značajne razgovore koje su njihovi prethodnici vodili tokom godina u Ovalnom kabinetu. Sunakova poseta Vašingtonu je prva otkako je u oktobru postao britanski premijer.

„Naše ekonomije doživljavaju možda najveću transformaciju od industrijske revolucije jer nove tehnologije pružaju neverovatne mogućnosti, ali i daju našim protivnicima više alata“, rekao je Sunak.

Već petnaestomesečna ruska invazija na Ukrajinu bila je visoko na dnevnom redu. SAD i Velika Britanija su najveći donatori ukrajinskih ratnih napora i igraju centralnu ulogu u dugoročnim naporima najavljenim prošlog meseca da se obuče i na kraju opremi ukrajinski piloti za borbene avione F-16.

Bajden je ponovio uverenje da će Kongres SAD nastaviti da pruža Ukrajini finansijska sredstva po potrebi uprkos izvesnom oklevanju među republikanskim liderima zbog rastuće cene rata za američke poreske obveznike.

„SAD i Velika Britanija su zajedno podržali Ukrajinu“, rekao je Bajden na početku njihovog sastanka.

Sunak je Bajdenu izneo predlog da britanski ministar odbrane Ben Volas nasledi odlazećeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji bi trebalo da u septembru okonča svoj mandat na čelu 31-članog saveza. Predviđeno je da se Stoltenberg sastane sa Bajdenom u Vašingtonu u ponedeljak, a lideri alijanse će se okupiti u Litvaniji od 11. do 12. jula na svom godišnjem samitu.

Upitan da li je vreme za lidera Ujedinjenog Kraljevstva za NATO, Bajden je rekao da „možda i jeste“, ali „to ostaje da se vidi“.

„Moraćemo da postignemo konsenzus unutar NATO-a“, rekao je on.

Bajden je takođe rekao da su dve zemlje rame uz rame prolazile kroz neke od najtežih trenutaka u savremenoj istoriji, podsetivši na sastanke koje su premijer Vinston Čerčil i Frenklin D. Ruzvelt održali u Beloj kući.

„Znate da su se premijer Čerčil i Ruzvelt sreli ovde pre nešto više od 70 godina i tvrdili da je snaga partnerstva između Velike Britanije i Sjedinjenih Država snaga slobodnog sveta“, rekao je Bajden Sunaku. „Mislim da postoji istina u toj tvrdnji“, dodao je Bajden.

Sunak je rekao da želi da Velika Britanija postane ključni igrač u oblasti veštačke inteligencije i najavio je da će njegova vlada na jesen okupiti političare, naučnike i tehnološke rukovodioce na samitu o bezbednosti veštačke inteligencije.

Rekao je da je od vitalnog značaja osigurati da se „nove tehnologije koje menjaju paradigme“ iskoriste za dobro čovečanstva.

„Nijedna zemlja ne može da to uradi sama“, rekao je Sunak, „to će zahtevati globalni napor“.

Bajden je rekao da su izazovi koji dolaze sa napretkom AI tehnologije „zapanjujući“.

„To je neograničen kapacitet i mogućnost, ali moramo to da uradimo s velikom pažnjom“, rekao je Bajden i dodao da pozdravlja vođstvo Velike Britanije u vezi s tim.

Sunakova poseta dolazi u trenutku kada američki i britanski obaveštajni zvaničnici još pokušavaju da nađu krivicu za probijanje velike brane na jugu Ukrajine i ogromnu poplavu. Ni Vašington ni London nisu zvanično optužili Rusiju za dizanja u vazduh brane hidroelektrane Kahovka.

Sunak je u sredu rekao da britanske obaveštajne službe još procenjuju dokaze, ali „ako se pokaže da je to bilo namerno, to će predstavljati… užasno varvarstvo Rusije“.

„Rusija je tokom ovog rata koristila kao namernu aktivnu strategiju da gađa civilnu infrastrukturu“, rekao je on za televizijsku kuću ITV u Vašingtonu.

Dve strane su želele da pokažu da su odnosi SAD i Velike Britanije i dalje jaki kao i uvek, uprkos nedavnim političkim i ekonomskim potresima u Velikoj Britaniji. Sunak je jedan od čak tri britanska premijera sa kojima je Bajden razgovarao od preuzimanja dužnosti 2021. godine, a dve vlade su imale razlike oko Bregzita i njegovog uticaja na Severnu Irsku.

Bez obzira na to, u administraciji Bajdena postoji osećaj da su odnosi SAD i Velike Britanije ponovo na stabilnijim osnovama posle ponekad nestabilnog mandata Borisa Džonsona i 45-dnevnog premijerskog mandata Liz Trus.

„Mislim da postoji osećaj olakšanja u određenoj meri… jer je vlada Sunaka bila veoma pragmatična i zadržala čvrstu posvećenost Velike Britanije Ukrajini i povećanju potrošnje na odbranu“, rekao je Maks Bergman, direktor programa Evropa, Rusija i Evroazija u Centru za strateške i međunarodne studije. Dodao je da je sa Sunakom takođe došlo do „donekle povratka pragmatizmu“ o ekonomskim pitanjima i odnosa sa Evropskom unijom posle Bregzita.

Sunak je na konferenciji za novinare rekao da Velika Britanija ostaje „pouzdana saveznica kao i uvek“.

„Znam da su se neki ljudi pitali kakav bi partner Britanija bila pošto napustimo EU“, rekao je Sunak. „Rekao bih da o nama sudite po našim postupcima“.

Bajden je pozvao Sunaka da odsedne u zgradi „Bler“, zvaničnoj rezidenciji za goste na vašingtonskom Trgu Lafajet. Pre no što je američka vlada 1942. godine kupila tu zgradu, strani lideri u poseti predsedniku često su boravili u Beloj kući.

U neformalnom delu izjava, Bajden je ispričao kako je u to doba Čerčil lutao Belom kućom ka odajama predsednikove porodice u sitne sate da bi probudio usnulog Ruzvelta radi razgovora. Priča se da je prva dama Eleonor Ruzvelt zaustavila Čerčila pre no što je stigao do predsednika.

„Ne brinite“, ubacio se Sunak. „Nećete videti da smetam vama i prvoj dami“.