Foto: Pixabay/ comrade_petruhaCrnogorske vlasti obmanule su prošle godine evropske zvaničnike da su zamrzle imovinu 34 ruska državljana koji su na listi sankcija Evropske unije.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić je u junu prošle godine objavio da su vlasti, prateći evropsku politiku, zamrzle nekretnine sankcionisanih Rusa.
„Za 44 nekretnine, Uprava za katastar donela je rešenja kojima je ograničeno raspolaganje imovinom u Crnoj Gori. Odnosi se na 34 ruska državljanina kojima su uvedene sankcije“, reči su Adžića.
Informacija se četiri meseca kasnije našla i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Crnoj Gori.
Međutim, činjenica je da je zamrznuta imovina samo jednom Rusu, što je Radiju Slobodna Evropa (RSE) potvrdila Uprava za katastar i državnu imovinu.
Iz Delegacije EU u Podgorici RSE nije dobio komentar oko sporne objave.
Ines Mrdović iz Akcije za socijalna prava za RSE ocenjuje da je odgovornost za taj propust na crnogorskim institucijama.
„Neprimereno da EU dajete jednu vrstu informacija, koje ne korespondiraju stanjem na terenu“, ističe Mrdović.
Ruska invazija na Ukrajinu počela je u februaru 2022, a Vlada Crne Gore se u aprilu, posle više odlaganja, priključila sankcijama EU koje podrazumevaju zamrzavanje imovine ruskim državljanima i kompanijama sa spiska.
Prvo zabranili raspolaganje, pa vršili proveru identiteta
Iz Uprave za katastar su za RSE pojasnili što se događalo nakon što je stigao spisak Rusa koji su se našli pod sankcijama EU.
Kako je rečeno RSE, liste su sadržale ime i prezime, dok je za samo deo njih bio naveden datum rođenja.
Kako objašnjavaju, jedini kriterijum za pretragu bila su imena i prezimena.
„Donesena su rešenja za određeni broj lica čija su se imena i prezimena podudarala, za zabranu raspolaganja imovinom zbog opasnosti od otuđenja i opterećenja nepokretnosti“, navode iz Uprave.
Tek posle toga se pristupilo proveri identiteta, koja je pokazala da čak 33 od 34 osobe nisu na listi sankcija, nego da samo imaju isto ime i prezime.
Nakon što su utvrđene greške, iz Uprave su izvršili „ispravku rešenja“.
Kako su pojasnili, na urgentno zamrzavanje, pre provere identiteta, odlučili su se kako nekretnine „sankcionisanih“ ne bi bile prodate ili opterećene kreditima.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore više od dve sedmice nisu odgovorili zbog čega su izneli nepouzdane podatke i time doveli u zabludu javnost i EU.
Informaciju o zamrzavanju imovine preneli su tada i brojni mediji iz regiona.
Baširov jedini kome je zamrznuta imovina
Iz Uprave nisu saopšili ime osobe kojoj je zamrznuta imovina, ali prema uvidu u dokumenta reč je o Maratu Baširovom, bivšem premijeru samozvane Narodne Republike Lugansk.
Proruski separatisti u više regiona, među kojima i Lugansk, odbacili su 2014. godine ukrajinsku Vladu i samoproglasili nezavisne „narodne republike“, koje nisu međunarodno priznate.
U odluci o uvođenju sankcija navodi se da je odgovoran za separatistička „vladina“ delovanja takozvane „vlade Narodna Republike Lugansk“.
On u budvanskom naselju Bečići ima manji stan od 33 kvadrata. Uz to, u susvojini sa više drugih osoba ima nestambeni prostor od 128 kvadrata.
U Crnoj Gori inače živi veliki broj ruskih državljana. U njihovom vlasništvu je oko 19.000 nekretnina.
Među onima koji imaju nepokretnu imovinu su oligarh Oleg Deripaska i glavni tužilac Moskve Denis Popov, kojeg je lično dekretom imenovao ruski predsednik, Vladimir Putin.
Imovina se vodi na kompanije koje su povezane sa njima ili članovima njihovih porodica.
EU dati potpune i tačne informacije
Ines Mrdović ocenjuje za RSE da celi proces nije bio dovoljno transparentan ni prema građanima ni prema evropskim partnerima.
„Dolazimo u te situacije da jedni kažu jedno, a drugi drugo. A onda se pitate šta je zapravo istina. U svakom slučaju jako je loše da se evropskim partnerima ne daju potpune i tačne informacije“, ističe Mrdović.
Evropski parlament usvojio je u oktobru ove godine rezoluciju o Crnoj Gori.
U njoj se pozdravlja usaglašenost Crne Gore sa sankcijama Rusiji.
Međutim, izražava se zabrinutost zbog činjenice da se veliki broj ruskih državljana, uključujući oligarhe, nastanjuje u Crnoj Gori.
„Pozivamo crnogorske vlasti da se postaraju da zemlja ne postane središte za kompanije i pojedince koji žele da zaobiđu sankcije“, navodi se u rezoluciji.
Evropska komisija predstaviće novi izveštaj o Crnoj Gori 8. novembra u Briselu.
Uoči objavljivanja izveštaja, Crnu Goru je u okviru balkanske turneje posetila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
