Odakle Rusiji dronovi kamikaze?

O tome šta je do sada poznato o ovom oružju na ukrajinskom ratištu piše Dojče vele.

To je podmuklo oružje koje seje strah.

U ratu protiv Ukrajine, Rusija upotrebljava bespilotne letelice koje su verovatno strane proizvodnje.

One lete brzinom od 200 kilometara na sat i pri- tom su tako glasne da se čuju izdaleka – mnogo pre nego što napadnu cilj.

Nedelju dana nakon teških ruskih vazdušnih napada 13. oktobra, u gradu su se juče 17. oktobra ponovo začule eksplozije, prenele su agencije.

Prema rečima gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, pogođen je gradski kvart Ševčenkovski i oštećeno je nekoliko kuća.

Šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, Andrij Jermak, objavio je na Telegramu da je reč o napadima takozvanim dronovima-kamikazama.

„Rusi misle da će im to pomoći, ali to samo pokazuje njihov očaj“, ocenio je Jermak.

Da li su „samoubilački dronovi“ iz Irana?

Šteta koju bespilotne letelice mogu da nanesu postala je očigledna 5. oktobra kada je, prema ukrajinskim izvorima, ruska vojska prvi put napala mete u blizini prestonice Kijeva bespilotnim letelicama kamikazama iz Irana.

Te noći se čulo šest eksplozija, preneo je na Telegramu guverner Kijevske oblasti Oleksij Kuleba. Dodao je da je iz južnog pravca došlo ukupno 12 dronova sa ciljem uništenja infrastrukture.

Sredinom septembra je ukrajinska vojska prema sopstvenim tvrdnjama oborila prvu bespilotnu letelicu iranskog porekla.

Portparolka ukrajinske vojske Natalija Humenjuk rekla je da ih je od tada registrovano nekoliko desetina na jugu Ukrajine i da je polovina oborena.

Ona navodi da je Odesa često cilj napada bespilotnim letelicama, u kojima su ginuli i civili.

Pre nekoliko meseci pojavila se informacija da će Iran isporučti vojne dronove Rusiji.

Vlada Sjedinjenih Država je saopštila, pozivajući se na informacije tajnih službi, da Rusija za potrebe rata u Ukrajini želi da kupi od Irana dronove – pre svega jer sama više ne može da proizvodi bespilotne letelice pošto je usled sankcija izuzetno otežana nabavka komponenti i rezervnih delova.

Prema novinskoj agenciji AFP, Rusija je nabavila dronove tipa Muhadžir-6. Letelica može da ponese 40 kilograma tereta, dostiže brzinu od 200 kilometara na sat.

AFP navodi da je kupljen i „dron samoubica“ Šahed-136 koji može da prevali i 2.500 kilometara. Teheran je zvanično negirao prodaju.

Koliko su dronovi opasni?

Stručnjaci smatraju da dronovi nisu baš efikasno oružje, bez obzira što se njihovi smrtonosni napadi stalno ponavljaju.

Džeremi Bini koji radi za analitičku firmu „Džejns“ za AFP je izjavio da sistem letelica zakaže često jer komponente nisu kvalitetno proizvedene.

Osim toga količina eksploziva koju nose je „relativno mala“. Zato dronovi, prema njemu, nemaju veliki uticaj na tok rata.

Za američki magazin Politiko jedna ukrajinska oficirka kaže da je fatalno to što je dronove veoma teško otkriti pomoću radara, pa je tako njena jedinica kod Hersona izgubila dva tenka sa posadama.

Portparolka ukrajinske vojske Natalija Humenjuk kaže da dronovi osim toga dodatno povećavaju „psihološki pritisak“ na stanovništvo. Preteća buka koja prati let izaziva strah kod ljudi koji su ionako opterećeni.

Turski dronovi proizvedeni u Ukrajini?

Rusija je tokom leta takođe pokazala zanimanje za turske borbene dronove.

Krajem avgusta proizvođač Bajraktara je nedvosmisleno izjavio da njegova firma neće isporučivati dronove Rusiji.

„Svejedno koliko nam para nudili, u ovoj situaciji ne dolazi u obzir da im prepustimo dronove. Trenutno potpuno podržavamo ukrajinsku stranu“, rekao je Haluk Bajraktar, menadžer turskog proizvođača za BBC.

Trenutno ukrajinska vojska uspešno upotrebljava Bajraktar-TB2.

Taj dron je u Ukrajini vrlo popularan, jer je doprineo uništenju mnoštva ruskih artiljerijskih sistema i oklopnih vozila.

Turski proizvođač navodno planira gradnju fabrike u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je to objavio početkom septembra, posle susreta sa prvim čovekom turskog koncerna.

Dron je dugačak šest i po metara, a raspon krila mu je 12 metara.

Može ostati u vazduhu duže od 24 sata, a maksimalna brzina mu je 220 kilometara na sat.

Stručnjaci kažu da je dron jeftiniji od sličnih proizvoda zapadnih konkurentskih firmi.

Izraelski dronovi?

Na početku rata u Ukrajini nagađalo se o mogućem učešću Izraela u snabdevanju Rusije dronovima.

Prema podacima izraelskog lista Tajms, u martu su na društvenim mrežama kružili snimci delova oborene ruske bespilotne letelice, koji navodno potiču sa izraelskog letećeg objekta.

Fotografije, čija autentičnost nije potvrđena, pokazuju ostatke izviđačkog drona a potom i natpis Israel Aerospace Industries (IAI).

Reč je o izraelskoj firmi za vazduhoplovnu i raketnu tehniku. Međutim, taj dron se proizvodi u Rusiji prema licenci koju je Rusija u Izraelu kupila pre više godina.