Odgovor do kraja aprila: Savet bezbednosti povodom zahteva Palestine za članstvo u UN

„Savet je odlučio da se to razmotri tokom aprila“ – izjavila je u ponedeljak Vanesa Frejzer, ambasadorka Malte koja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti.

U septembru 2011. je predsednik palestinskih vlasti Mahmud Abas pokrenuo tu proceduru tražeći „pristupanje Države Palestine UN“, ali ta procedura od tada nije okončana. Palestina je u novembru 2012. dobila status „države-posmatrača koja nije članica“ UN.

Palestina je svoj zahtev za članstvo u UN aktuelizovao pismom Savetu bezbednosti UN prošle nedelje ukazujući na izraelsku ofanzivu u Gazi, te je to telo u ponedeljak pokrenulo proces ratmatranja.

„Ovo je istorijski trenutak“, prokomentarisao je palestinski ambasador pri UN Rijad Mansur.

Izgledi na uspeh su više nego mali.

Prvo bi bila potrebna pozitivna preporuka Saveta bezbednosti s najmanje devet glasova „za“, bez veta neke stalne članice, a zatim dvotrećinska većina glasova u Generalnoj skupštini UN.

Posmatrači predviđaju veto Sjedinjenih Država koje su se već tome usprotivile 2011. godine.

„Naš stav je poznat i nije se promenio“ – ponovila je u ponedeljak američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild posle prvog sastanka iza zatvorenih vrata „Komiteta za prijem novih članova“, ad hok formiranog u Savetu.

Sjedinjene Američke Države smatraju da UN nisu mesto za priznanje palestinske države, već da bi to trebalo da bude rezultat dogovora Izraela i Palestinaca.

SAD takođe ističu svoj zakon koji planira da smanji finansiranje UN ako Savet bezbednosti prihvati palestinsku državu bez takvog bilateralnog sporazuma.

Uprkos svemu, članovi Saveta su odlučili da je rad „Komiteta za prijem novih članova“ koristan i da će se ta grupa ambasadora ponovo sastati u četvrtak – prenela je ambasadorka Malte.

Ambasador Izraela pri UN Gilad Erdan je sa govornice Generalne skupštine oštro je osudio palestinski zahtev i to što „Savet bezbednosti raspravlja o priznavanju ‘palestinske’ države“ – rekao je on.

Ambasador je ocenio da je već samo razmatranje tog zahteva „već pobeda“ za one koji su počinili i podržali napad Hamasa na Izrael 7. oktobra čime je počeo rat u Gazi. Rekao je da ti koji su podržali napad Hamasa smatraju – kao i Amerikanci – da bi palestinska država trebalo da bude rezultat pregovora o „trajnom rešenju “ koji su godinama u zastoju.

Izraelska vlada se protivi rešenju sa dve države koje zastupa velika većina međunarodne zajednice, uključujući Sjedinjene Države.

„Sve što tražimo je da zauzmemo naše legitimno mesto u zajednici država“, tvrdi palestinski ambasador pri UN koji se nada glasanju Saveta bezbednosti 18. aprila.

Upitan o postojanju nacrta rezolucije o tome, alžirski ambasador Amar Bendžama je odgovorio: „Ne još, ali biće uskoro“.

Ako bude američkog veta, to ne bi bilo prvi put da bi neki zahtev za prijem u UN bio blokiran u Savetu bezbednosti.

Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su više puta blokirali prijem zemalja saveznica suprotnog bloka. Poslednji veto je bio 1976. godine, kada su Amerikanci blokirali prijem Vijetnama u UN.