Odloženo suđenje Hrvatima optuženim za trgovinu decom u Zambiji

Četiri bračna para iz Hrvatske uhapšena su početkom decembra na aerodromu u Ndoli, trećem najvećem zambijskom gradu, zbog sumnje da poseduju lažna dokumenta o usvajanju iz DR Konga.

S njima su tada bila i usvojena maloletna deca, njih četvoro starosti od godinu do tri, koja su im oduzeta. Sva deca, kako su u medjuvremenu potvrdile hrvatske vlasti, imaju hrvatske papire i prezimena usvojitelja.

Njih su preuzele socijalne službe Zambije, a službeniku hrvatske ambasade dosad nije omogućeno da ih poseti.

Sud u Ndoli, trećem najvećem gradu afričke države koja broji oko 19,5 miliona ljudi, dopustio je pre dve nedelje hrvatskim državljanima da se brane sa slobode nakon što polože kauciju od 20.000 zambijskih kvača po osobi (oko 1.100 dolara) i putne isprave, regulišu boravak u Zambiji i pronađu 16 ljudi koji će za njih garantovati.

Kako prenosi Hina, osumnjičenima je preostao još samo da regulišu boravak.

Osumnjičeni hrvatski parovi prvi put su se pojavili pred sudijom u Ndoli 10. januara kada su se izjasnili da nisu krivi za pokušaj trgovanje ljudima i falsifikovanje dokumenata. Njihov advokat Kelvin Silvimba tada je tražio da im se omogući da se brane sa slobode uz kauciju.
Hrvatska radiotelevizija prenela je 12. januara da su na sudu svedočile dve zaposlene u hotelu u kojem su Hrvati odseli i govorile o njihovom ponašanju u hotelu i odnosu prema deci.

Svedočila je i službenica imigracijske službe aerodroma u Ndoli koja je ispričala šta se tamo dešavalo.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je 12. januara da je urgirao kod svog zambijskog kolege da se uhapšenim hrvatskim državljanima obezbede dobri uslovi i istakao da su oni u afričku zemlju došli s „plemenitom“ namerom usvajanja, kao i da tek treba utvrditi šta se tamo i kako dogodilo.

Hrvatski pravni stručnjaci ističu da je Hrvatska potpisnica Haške konvencije kojom se reguliše pitanje medjudržavnog usvajanja, ali da je u ovom slučaju reč o usvjanju iz zemlje koja nije potpisnica te konvencije.

„Problem koji se u Hrvatskoj pojavio je problem usvajanja u Kongu, odnosno priznanje sudske odluke koju je donela država Kongo vezane uz usvajanje između dece iz te države i naših državljana, konkretno priznanje te sudske odluke pred hrvatskim sudovima“, rekla je Branka Rešetar s Pravnog fakulteta u Osijeku za HRT.

Resorni hrvatski ministar Marin Piletić izjavio je da je u Hrvatskoj iz Demokratske Republike Kongo usvojeno 131 dete, kao i da su trenutno još neki parovi u proceduri usvajanja dece iz te zemlje.

Oni su dobili preporuke kako da izbegnu slične situacije, rekao je ministar i najavio da će se menjati zakon kojim se regulišu međudržavna usvajanja. „Svi oni zahtevi koji dodju hrvatskim sudovima za priznavanje medjudržavnog usvajanja, treba da budu dodatno provereni, odnosno treba da bude utvrdjena njihova autentičnost i legalnost“, objasnio je ministar za HRT.

Prema dosad poznatim informacija, hrvatski sudovi su u slučajevima medjudržavnog usvajanja, automatski potvrdjivali presude sudova iz tih država, bez posebnih provera. U slučaju uhapšenih Hrvata, zasad nije jasno kakvi su tačno dokumenti dobijeni u Kongu i šta je u njima sporno, odnosno zašto ih zambijske vlasti smatraju lažnima. Prema pisanju hrvatskih medija, četvero dece stiglo je iz istog doma za decu u DR Kongu, a voditelj tog doma navodno je u bekstvu, odnosno nije dostupan zambijskim vlastima.

Neki od hrvatskih parova koji su poslednjh godina usvojili decu iz DR Konga svedočili su u medijima da su posle složene procedure i svih provera, po decu takodje odlazili u Zambiju i da nisu imali problem sa zambijskim vlastima.

Mediji podsećaju da je u Kongu godinama na snazi zabrana medjudržavnog usvajanja, ali da je u praksi drugačije, odnosno da ih sudovi ipak dopuštaju. Zbog dugotrajnosti postupka u Hrvatskoj, poslednjih godina mnogi državljani Hrvatske okreću se usvajanju dece iz drugih država.

Prema poslednjim informacijama, u Hrvatskoj je trenutno oko 3.000 dece bez odgovarajuće roditeljske brige, a samo njih oko 200 ima ispunjene sve pravne uslove za usvajanje. U službenom registru nalazi se više od 1.100 usvojitelja.