Odluka pada na glasovima žena: Ko će biti novi predsednik – Lula da Silva ili Bolsonaro?

U ovoj rundi izbora, mašine za elektronsko glasanje će prikazivati imena samo dva kandidata, koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu održanom 2. oktobra: u pitanju su bivši predsednik Luis Inasio Lula da Silva i Žair Bolsonaro.

U prvom krugu, Lula da Silva je dobio 57,2 miliona glasova (48,4 odsto od ukupnog broja), što je za 1,8 miliona manje od onoga što mu je bilo potrebno da dosegne prag od 50 odsto da bi pobedio.

Bolsonaro je osvojio nešto više od 51 miliona glasova (43,2 odsto od ukupnog broja), a na dalekom trećem mestu bila je najuglednija žena koja se kandidovala na izborima: Simon Tebet iz Partije brazilskog demokratskog pokreta, koja je imala blizu pet miliona glasova.

Ankete su pred prvi krug izbora predviđale da će Bolsonaro imati lošije rezultate nego što je imao, ali su bile prilično tačne u prognozama kada je u pitanju procenat glasova koje će dobiti Lula da Silva.

Kako piše Si-En-En, sada, u finalnoj fazi ovog duboko polarizovanog nadmetanja, mnogi istraživački instituti koji sprovode ankete ističu da bi veliku pažnju trebalo posvetiti odlukama koje će na ovim izborima doneti žene glasači.

Žene čine 51,1 odsto populacije u Brazilu i 53 odsto glasačkog tela.

Drugim rečima, među glasačima ima osam miliona žena više nego muškaraca.

Ranije su stručnjaci smatrali da ova razlika u brojnosti nema velikog uticaja na predsedničke izbore.

Kako kaže antropološkinja Rosana Pinjeiro-Maćado, profesor na Univerzitetskom koledžu u Dablinu u Irskoj, sve do nedavno su bazu Bolsonarovih pristalica činili muškarci, dok su se žene u Brazilu mnogo manje angažovale u politici i često su jednostavno glasale isto kao i njihovi muževi.

„To je počelo da se menja sa procvatom feminizma 2015, sa internetom i popularizacijom feminizma na televiziji, radiju i u školama, kada je politika postala jedna od tema o kojima žene razgovaraju“, kaže Pinjeiro-Maćado, koja se bavi istraživanjem uspona krajnje desnice i feminizma u marginalizovanim zajednicama u Brazilu.

Rezultat ove rastuće političke svesti među ženama, objašnjava ona, je sve veći otpor prema Bolsonaru među ženama, naročito onim siromašnim, pošto je tokom njegove vlasti došlo do porasta siromaštva i gladi.

„Najveći otpor prema Bolsonaru vlada među ženama u siromašnim susedstvima“, rekla je Pinjeiro-Maćado za Si-En-En.

Njenu analizu potvrđuju i podaci iz anketa.

Rezultati ispitivanja koje je sproveo Datafolha institut između 17. i 19. oktobra pokazali su da Lula da Silva vodi među ženama.

Institut je sproveo preko 2.900 intervjua uživo sa glasačima starijim od 16 godina u 181 opštini širom svih regiona u zemlji.

Među ispitanicima, 51 odsto žena je reklo da ima nameru da glasa za bivšeg predsednika, u poređenju sa 42 procenta, koliko se izjasnilo za Bolsonara.

Potreba da se privuče ženski deo biračkog tela, kao i nezadovoljstvo Bolsonarom koje vlada u određenim grupama žena, se ogleda i u kampanjama oba kandidata, u kojima se u centar pažnje postavljaju ugledne žene, kako bi privukle glasove.

U Bolsonarovoj kampanji računaju na učešće prve dame Mišel Bolsonaro i evangelističke pastorke Damares Alves, bivše ministarke za žene, porodicu i ljudska prava, koja je nedavno postala senator.

Lula da Silva, sa svoje strane, ima podršku Simone Tebet i povećao je vidljivost svoje supruge, sociološkinje Rosangele da Silva (poznate kao Janja), koja je igrala aktivnu ulogu u koordinaciji agende kampanje i u dijalogu sa pristalicama.

Dok ankete mogu da navedu na pogrešna predviđanja, postoje drugi društveno-ekonomski i kulturni trendovi koji pomažu da se baci svetlo na to kako će žene glasati u nedelju.

Prema Institutu Mariele Franko, osnovanom radi očuvanja zaostavštine gradske odbornice iz Rio de Žaneira koja je ubijena 2018, žene crne puti su najveća demografska grupa u Brazilu, koja čini preko 25 odsto populacije.

Pripadnici ove demografske grupe su većinom siromašni, a postali su još siromašniji tokom pandemije.

Kako kaže Pinjeiro-Maćado, zbog toga je veoma verovatno da će ova grupa podržati Lulu da Silvu, iako napominje i da je to teško reći sa sigurnošću.

Ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo Datafolha instutut takođe su pokazala da je Lula da Silva u prednosti među ljudima sa najnižim porodičnim primanjima, od kojih je 57 odsto reklo da će glasati za njega, a svega 37 odsto za Bolsonara.

Od 2003. do 2011, dok je bio na predsedničkoj funkciji, Lula da Silva je uveo „Bolsa Familia“, vladin program trasnfera novca za porodice sa niskim prihodima koji je zasnovan na određenim ciljevima, poput toga da njihova deca ostanu u školama i da budu vakcinisana.

Pinjeiro-Maćado ističe da je, kroz ovaj i druge vladine programe, bivši predsednik izmenio živote žena „na višedimenzionalan način“, time što je doprineo osnaživanju žena na različitim nivoima, od porasta samopoštovanja do poboljšanja mogućnosti dostupnih njihovim ćerkama.

Prema jednom izveštaju Ujedinjenih nacija, od 50 miliona ljudi koji su dobili pomoć kroz program „Bolsa Familia“, 92 odsto čine žene koje su odgovorne za svoje porodice.

S druge strane, Bolsonaro je uveo program mesečne pomoći za domaćinstva sa niskim prihodima poznat pod imenom „Auxilio Brasil“, ali uz restrikcije u pogledu profila porodica koje mogu da ga dobiju, a ovog meseca je datum isplate pomerio za ranije, što je potez za koji mnogi kritičari kažu da je politički motivisan.

Pinjeiro-Maćado naglašava da Bolsonaro, osim toga, nastavlja sa mizoginističkim izjavama i potezima, što ga dodatno distancira od ove grupe glasača.

„Svaka žena sa niskim prihodima koja je već bila odrasla tokom mandata Lule da Silve se seća šta joj je sve doneo program ‘Bolsa Familia’: seća se finansijske autonomije koju je dobila, koliko se popravilo zdravlje u njenoj porodici, činjenice da su njena deca ostala u školi, kao i da su mogla da idu na fakultet“, rekla je Pinjeiro-Maćado za Si-En-En.