Odneo je skoro sedam miliona života i zaključavao cele države: Da li je kovid uticao na sreću ljudi širom sveta?

Intervji sa preko 100.000 ljudi iz 137 zemalja širom sveta pokazali su da u svim globalnim regionima sada postoji veći nivo dobrčinstva nego što je bio slučaj pre pandemije, piše Gardijan.

Sveukupno, „nesumjnivi bol koji je postojao nadoknađen je povećanjem obima u kojem su ispitanici bili u mogućnosti da otkriju i podele sposobnost da brinu jedni o drugima u teškim vremenima“, navodi se u 10. Izveštaju o sreći u svetu.

Nivo „mizerije“ na globalnom nivou je opao uprkos visokim stopama smrtnosti među starijim ljudima, a oni preko 60 godina su u proseku prijavili da osećaju poboljšanje svoje sreće.

„To je neverovatno. Ljudi su na kraju otkrili svoje komšije. Više su se družili sa različitim generacijama tako da osećaj izolacije nije bio onoliki koliki bi ste očekivali“, kaže Džon Helivel, profesor ekonomije na Univerzitetu Britiš Kolumbija sa sedištem u Vankuveru i koautor izveštaja.

„Čak i tokom tih teških godina (pandemije), pozitivne emocije su ostale dva puta prisutnije nego one negativne, a osećanja pozitivne socijalne podrške bila su dvostruko jača nego osećaj usamljenosti“, dodaje on.

Činovi svakodnevne ljubaznosti za koje se pokazalo da poboljšavaju sreću, kao što je na primer pomaganje strancu, doniranje humanitarnoj organizaciji ili volontiranje – što su aktivnosti podstaknute potrebama tokom karantina – su sada iznad nivoa od pre pandemije.

Istraživači su utvrdili da je povećan efekat sreće koji proizvodi to što „imate nekoga na koga možete da računate u vreme nevolje“, a pošto s 80 odsto ispitanika izjasnilo da su imali na nekoga na koga mogu da računaju, to je imalo značajan uticaj.

Na listi sveukupne sreće Finska je na prvom mestu već šestu godinu uzastopno, a Avganistan je ostao na dnu, što je pozicija na kojoj je bio i pre povratka talibana 2021.

Velika Britanija je četvrtu godinu za redom pala na listi i sada se nalazi na 19 mestu, između Litvanije i Češke Republike, u 15 odsto najsrećnijih zemalja, ispred Francuske, ali iza Nemačke, Sjedinjenih Država, Australije, Irske i nordijskih zemalja.

Ankete koje je sproveo Galup su procenjivale ono što doprinosi proceni stanja ljudskih života.

Pokazalo se da su BDP po glavi stanovnika, socijalna podrška, očekivani životni vek, sloboda donošenja životnih izbora, velikodušnost i nepostojanje korupcije među glavnim pokretačima sreće.

Međutim, neki od onih koji su bili najteže pogođeni kovidom – uključujući beskućnike i one koji su institucionalizovani – nisu bili uključeni u uzorke prilikom anketiranja.

Osim toga, kritičari upozoravaju da su ispitanici, dok su odgovarali na pitanja, možda imali na umu drugačije stvari nego istraživači, što otežava poređenja na globalnom nivou.

Na primer, neki ljudi u Finskoj su sugerisali da bi „zadovoljstvo“ pre nego „sreća“ mogao da bude bolji opis njihovog osećaja.

Najnovija lista pokazuje da postoji oštar kontrast između „zapada“ i „globalnog juga“.

Petnaest od 20 najsrećnijih zemalja nalazi se u Evropi.

Njima su se pridružile SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i Izrael, mada je istraživanje sprovedeno pre najnovijih izliva nasilja u ovoj bliskoistočnoj zemlji.

Pored Bangladeša, Indije i Jordana, 13 od 20 najmanje srećnih zemalja nalazi se u Africi.

„Krajnji cilj politike i etike trebalo bi da bude ljudsko blagostanje. Prisustvo sreće pokazuje da blagostanje nije neka nejasna ideja već se fokusira na oblasti života koje su od ključnog značaja, među kojima su materijalni uslovi, mentalno i fizičko zdravlje i lične vrline. Moramo da pretočimo ovu mudrost u praktične rezultate kako bismo psotigli više mira, prosperiteta, poverenja, humanosti – i naravno sreće – u našim društvima“, zaključuju istraživači.

U Ukrajini su zabeleženi nivoi dobročinstva, kao što su donacije i pomaganje strancima, rekordno porasli, dok su u Rusiji znatno opali.

Ali to nije bilo dovoljno da ublaži sveukupno opadanje sreće u zemlji pod invazijom, koja se, prema trogodišnjem proseku, nalazi u donjoj polovini liste, na 92. mestu.

Nivo „zabrinutosti“ se znatno povećao u Ukrajni ali je ostao nepromenjen u Rusiji, koja se po sveukupnoj sreći nalazi na 70. mestu liste.

Istraživanjem je otkriveno da u Ukrajini postoji razlika u stavovima kada je u pitanju period posle ruske aneksacije Krima 2014. i invazije 2022.

„Uprkos razmerama patnje i razaranja u Ukrajini, procene stanja života su u septembru 2022. bile bolje nego posle aneksije 2014, uz mnogo jači osećaj zajedničke svrhe, više dobročinstva i poverenja u liderstvo zemlje“, navodi se u izveštaju.