Odnos prema migrantima na hrvatskoj granici na meti kritika dela evropskih parlamentaraca

Deo poslanika u Evropskom parlamentu danas je oštro kritikovao postupanje hrvatskih vlasti prema migrantima na granici s BiH nazivajući ga „sramnim“, tokom rasprave o humanitarnoj situaciji izbeglica i migranata na spoljnjim granicama EU.

U Briselu je danas, osim položaja migranata u kampovima u Grčkoj, raspravljano i o pitanju migranata u BiH koji preko Hrvatske nastoje da uđu u Evropsku uniju.

Kako prenosi Hina, evropski poslanici pretežito levih i stranaka centra, istakli su da hrvatska policija prema migrantima postupa kršeći njihova prava i ocenili da je vraćanje migranata u BiH uz upotrebu sile, takozvani pušbekovi, „sramno“.

U BiH se prema procenama nalazi između sedam i devet hiljada migranata. Oko dve trećine boravi u prihvatnim centrima u Unsko-sanskoj županiji i u okolini Sarajeva, dok ostali pokušavaju da prezime spavajući u napuštenim objektima, ali i u šumama u blizini granice s Hrvatskom.

EU mora da sprovede istragu i zaustaviti takvo postupanje hrvatske granične policije, istaklo je više evoposlanika.

Portugalka Izabel Santos je ispred kluba socijaldemokrata rekla da odgovornost za nehuman položaj migranata, pored lokalnih vlasti, deli i EU zbog „sramnih postupaka graničnih policija država članica“.

Sofija in’t Veld je u ime kluba liberala u parlamentu prozvala Komisiju i Savet da ne čine dovoljno kako bi rešili položaj migranata i sprečili nasilje nad njima na spoljnim granicama Unije.

Migranti su nasilno vraćani iz Hrvatske u Bosnu a „nezakoniti ‘pušbekovi’ se više ne mogu tolerisati“, rekla je i pozvala na punu istragu Fronteksa, Agencije EU za evropsku graničnu i obalsku stražu.

Poslanik HDZ Karlo Resler je u odgovoru na prozivanje hrvatskih vlasti za nezakonito postupanja prema migrantima ocenio da je reč o „neutemeljenim i političkim motivisanim napadima na Hrvatsku, Grčku, Fronteks ali u suštini na evropsku politiku zaštite granice“.

„Pravi uzroci ove humanitarne situacije su u propusnim granicama i manjku graničnog i institucionalnog kapaciteta Bosne i Hercegovine, ali i u ne uvek dovoljnom evropskom angažmanu u našem neposrednom susedstvu“, rekao je on.

Ocenio je da EU treba da insistira na političkoj volji i ulaganjima u BiH na jačanju kapaciteta te države da nadzire svoje granice.

„Jedino tako može de izbegne neprekidno ponavljanje ovakvih patnji koje gaze ljudsko dostojanstvo“, zaključio je.

Tonino Picula iz SDP-a je ocenio da je situacija na granici BiH i Hrvatske „sve gora i dodatno podvlači nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine i dotrajali dejtonski sistem“.

Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić prošle nedelje je odbio mogućnost da se ilegalni migranti smeste u kamp Bira u tom gradu iako ima najbolje uslove i  potpuno je izgrađen i opremljen sredstvima Unije.

Nedavno je protivljenje smeštaja migranata na područje Republike Srpske izrazio i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Predstavnica portugalskog predsedništva saveta EU, portugalska ministarka za evropske poslove Ana Paula Zacarijas, ocijenila je da situacija na spojnim granicama „zabrinjava“ i da je za trajno rešenje potrebna reforma sistema azila u EU.