BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRADDruštvo, privreda i politika su tri oblasti kroz koje su autori novog izveštaja Igmanske inicijative koji je javnosti predstavljen juče – „Indeks regionalne saradnje između zemalja Dejtonskog četvorougla“ – pokušali da sagledaju regionalne odnose.
Kako je ocenjeno, najbolja saradnja beleži se na nivou naučnih zajednica i u ekonomskoj oblasti dok je taj indeks najniži na političkom nivou.
Konstatovano je da se većina političkih susreta održavala na marginama većih sastanaka, te da je malo bilateralnih susreta, što je najviše izraženo u odnosu prema Crnoj Gori.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i predsednik saveta Igmanske inicijative za Srbiju, podsetio je da je 2000. godine, kada je došlo do promene režima koji su vladali devedesetih, počeo proces normalizacije odnosa.
Popov je juče rekao da je region za ovih 20 godina napravio „pun krug od relaksacije odnosa koja je počela u prvoj deceniji ovoga milenijuma i deo prošle decenije koji su bili obećavajući“ do današnjih dana, kada su „odnosi krenuli nizbrdo i nisu ni blizu onih koji su bili“.
Nerzuk Ćurak, profesor na FPN u Sarajevu i jedan od autora izveštaja, je naveo da je između univerziteta, imajući u vidu sve hendikepe, dosta dobra saradnja.
On je istakao naročito dobru saradnju naučnih akademija BiH i akademija CG i Hrvatske dok „sa srpskom akademijom SANU, iako prestižna i relevatna, nema saradnje zato što je naprosto učinila neoprostiv greh jer je rekla da ne priznaje bosanski jezik“.
SANU, kaže Ćurak, ima saradnju jedino sa novom etnonacionalnom akademijom Republike Srpske.
Branislav Radulović, kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru, kazao je da Crna Gora ima relativno visoke ocene koje se kreću na indeksu od jedan do pet.
„Crna Gora ima najbolje prosečnu ocenu tri u saradnju sa Hrvatskom, 2,8 sa BiH, i 2,3 sa Srbijom“.
Dodao je da je saradnja na nivou politike najgora, s tim da se, kaže, da primetiti da je bolja međuparlamentarna saradnja.
Senada Selo Šabic, predstavnica Hrvatske, istakla je da je regionalna saradnja daleko od visokih ocena iako je saglasna sa kolegama da je ekonomska oblast najmanje problematična.
„Hrvatska stalno sebe želi skinuti sa Balkana i zapravo isključiti se iz te vrste regionalne saradnje.
Činjenica je da je ona članica EU u ovom paketu zemalja, ali zbog geografskog položaja, političke orijentacije i činjenice da EU to od nje očekuje, ona može dati puno veći zamah regionaloj saradnji nego što je to sada slučaj“, zaključila je Šabić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
