Odnosi SAD i Nemačke blizu „tačke pucanja“

Zbog Gasovoda čija je izgradnja počela na proleće 2018, a sada je na samom kraju, nemačkim firmama Amerika je uvela sankcije. Dok iz Vašingtona stižu pretnje novim „kaznenim merama“, u nemačkoj javnosti se Amerika, između ostalog i zbog pritisaka na Nemačku zbog gasovoda, opisuje kao „otpadnička država“.

Istoričar Teo Zomer, u svojoj kolumni u Cajtu pod naslovom „Saveznici se ponašaju kao otpadničke države“, podseća da je Amerika i u prošlosti s negodovanjem gledala na ruske isporuke gasa Nemačkoj, na primer u vreme kancelara Vilija Branta 1970, kada je sklopljeno energetsko partnerstvo sa tadašnjim Sovjetskim Savezom.

Sada je Nemačkoj veoma teško da se suprotstavi Americi, a istovremeno se u Berlinu nadaju da će jesen u SAD doneti političke promene.

„Pritisak Sjedinjenih Država neće popustiti i bilo bi veoma teško suprotstaviti mu se“, kaže za Danas profesor međunarodnih odnosa iz Minhena Franc-Lotar Altman. U tom smislu, on napominje da bi zaustavljanje izgradnje gasovoda predstavljalo ruiniranje investicije, dok se zbog njenog nastavka Nemačka može suočiti sa „teškim ekonomskim sankcijama“. „Balansirati je ekstremno teško, pri čemu se Nemačka ne može složiti ni sa Trampovom, niti sa Putinovom politikom. To znači da Berlin politički stoji između dva negativna pola i želi, po mogućstvu, da se uzdrži od teških reči“, kaže Altman.

To uzdržavanje je jedan od razloga iz kojih je čitava stvar za Berlin toliko bolna, navodi naš sagovornik. Berlin, smatra Altman, gaji nadu da će nova američka administracija posle izbora 3. novembra – a koja bi zavladala u slučaju poraza Donalda Trampa – imati naklonjeniji stav prema Evropi i da će na visokom nivou moći da se vode konstruktivni razgovori.

Predsednik Ričard Nikson, piše Zomer u svojoj kolumni, pretio je sankcijama, ali Nemačka nije popustila. Sankcije je kasnije uveo predsednik Ronald Regan, i to američkim firmama koje su imale dilove u energetskom projektu SSSR-a sa Nemačkom i drugim zemljama Zapadne Evrope. Kancelar Helmut Šmit je ironično primetio da Sovjetima trebaju devize sa Zapada da bi u Americi kupovali žito, suprotstavio se mešanju Vašingtona i Regan je sankcije ukinuo, prisetio se istoričar.

„Ali još nikada protivljenje iz Amerike nije bilo tako snažno, kao pod predsednikom Donaldom Trampom. Brutalni pritisak sankcija na Berlin opterećuje nemačko-američke odnose do tačke pucanja“, piše Zomer.

Amerika želi da potisne Rusiju sa tržišta gasa u prvom redu da bi Nemce preusmerila na skuplji američki tečni gas; zato čini sve „u harmoniji sa Kongresom da spreči završetak Severnog toka 2 – a ostalo je još samo 154 kilometra“, piše Zomer. On ukazuje na „bezočno“ pismo senatora Teda Kruza, Toma Kotona i Rona Džonsona kojim se zahtevaju „trenutne i uništavajuće sankcije“ protiv svih koji imaju veze sa postavljanjem gasovoda. Te sankcije bi mogle pogoditi oko 120 evropskih preduzeća, kao i vlasti i zvaničnike. Nemačka bi uz to, kako je upozorio bivši kancelar Gerhard Šreder, morala da se oprosti od 12 milijardi evra, a nemački uvoz gasa bi na godišnjem nivou bio skuplji za četiri milijarde evra.

Zomer navodi da 60 godina američkih sankcija Kubi nisu dale nikakve rezultate, i da će isto biti i sa sankcijama Rusiji zbog Krima, makar i te sankcije, „koje su Putinovu Rusiju gurnule u ruke Kine“, potrajale 60 godina. „Do sada su kaznene mere bile upravljene protiv stvarnih ili pretpostavljenih protivnika. Sada se upravljaju protiv prijatelja i saveznika … To je novo“, zapaža Zomer.

„Mi nismo kolonija SAD!“, napisao je nedavno na svojoj stranici na Fejsbuku nemački publicista Jirgen Todenhefer, nekadašnji poslanik Hrišćansko demokratske unije, oštar kritičar spoljne politike Vašingtona.

Sjedinjene Države „u stilu mafijaškog bosa“ prete nemačkim preduzećima uništenjem u slučaju da nastave da grade gasovod od Rusije ka Nemačkoj, naveo je Todenhefer dodajući da smatra da je jedini razlog Vašingtona za protivljenje Severnom toku 2 taj što želi Nemačkoj da prodaje američki gas.

„Tako ne postupaju pravne, već otpadničke države. Dosadašnje reakcije savezne vlade bile su, kao po običaju, isuviše oprezne. Ali doći će vreme kada će kancelarka Angela Merkel jasno i glasno reći da Nemačka nije kolonija, niti protektorat SAD. Što je mnogo, mnogo je. Ni od ‘saveznika’ ne možemo sve da trpimo“, zaključio je Todenhefer.

Šta da se radi, pita se Teo Zomer. Nemačka je odlučila da Americi ne uvodi kontramere. Angažovanje Međunarodnog suda pravde nije moguće iz pravnih razloga, kao ni Svetske trgovinske organizacije sa kojom je američka administracija u svađi. Bojkot američke robe značio bi da Nemačka krši sopstvene principe o slobodnoj trgovini.

Ostaju kao mogućnost, zaključuje istoričar, simbolični postupci, a on predlaže uvođenje „razarajućih pravnih i ekonomskih sankcija“ Kruzu, Kotonu i Džonsonu, istih onakvih kakav trio senatora predlaže za nemački gradić Zasnic, koji se nalazi na kraju trase gasovoda.