Odobrena ekshumacija Franka

Ova odluka suda će dovesti do okončanja decenijama duge kontroverze oko mesta njegovog groba i omogućiti socijalističkoj vladi Pedra Sančeza da sprovede svoj plan da posmrtne ostatke premesti iz mauzoleja Dolina palih, gde je sahranjen uz desetine hiljada žrtava građanskog rata, u porodičnu grobnicu na državnom groblju El Prado severno od Madrida.

Ovo pitanje je podelilo mišljenja u Španiji, gde je ostala prisutna senka razdoblja ovog diktatora koji je pobedio u građanskom ratu i od tada nastavio da vlada zemljom do 1975. Franko i dalje predstavlja politički kamen spoticanja u zemlji, a mauzolej Dolina palih mnogi smatraju spomenikom trijumfu fašizma, koji je postao svetilište za ultradesničare. Socijalisti već dugo traže da se mauzolej pretvori u memorijal žrtvama građanskog rata, u kojem je ubijeno oko 500.000 ljudi.

Skoro 34.000 žrtava rata je sahranjeno u mauzoleju, uključujući i mnoge koji su se borili za republikansku stranu i čija su tela premeštena tamo za vreme Frankove diktature bez odobrenja njihovih porodica.

Sud je jednoglasno odlučio da „u potpunosti odbaci žalbu koju je porodica uložila u vezi s ekshumacijom Franciska Franka“. Frankova porodica je prethodno uložila žalbu i protiv ekshumacije i protiv planova vlade da se njegovi ostaci premeste na groblje El Prado, tražeći da se on, ukoliko bude pomeran, sahrani u katedrali Almudena u Madridu, pored njegove ćerke. U vladinom izveštaju iz decembra 2018. navodi se da ova katedrala nije pogodna za mesto sahrane iz bezbednosnih razloga. Vlada je odobrila ekshumaciju u avgustu.

Španski mediji navode da bi, zahvaljujući presudi Vrhovnog suda, vlada mogla da završi ekshumaciju Franka pre izbora 10. novembra i da on bude premešten na groblje El Prado, gde su pokopani mnogi političari. Mnogi potomci Frankovih žrtava podržavaju ovaj potez. „Ideja da ljudi koje su ubili Frankovi vojnici budu sahranjeni zajedno sa Frankom je potpuno apsurdna, a neki ga još uvek veličaju kao da je bio spasilac Španije“, rekla je za Bi-Bi-Si Silvija Navaro, čiji je deda ujak poginuo 1936.

U vladi tvrde da bivši diktator ne bi trebalo da bude premešten na bilo koje mesto na kojem bi mogao da bude veličan. Do presude je došlo u vreme političke krize u Španiji, dok se zemlja priprema za četvrte opšte izbore u četiri godine.

Za razliku od Italije i Nemačke, poraženih u Drugom svetskom ratu, prelazak Španije ka demokratiji je bio postupniji. Iako je demokratija danas dobro uspostavljena, mnogi smatraju da se zemlja nikada nije suočila sa svojom fašističkom prošlošću. Tokom perioda tranzicije postojao je nepisani „pakt zaborava“, a zakonom o amnestiji iz 1977. sprečena je svaka krivična istraga Frankovog doba. NJegove statue su uklonjene a ulice preimenovane, kako bi se izbrisali očigledni znaci fašističke prošlosti.

Zakon o istorijskom sećanju, koji je 2007. donela tadašnja socijalistička vlada, prepoznao je žrtve rata sa obe strane i obezbedio izvesnu pomoć preživelim žrtvama Frankove diktature i njihovim porodicama. Ali rad na pronalaženju i premeštanju posmrtnih ostataka hiljada stradalih u građanskom ratu je tekao sporo i bio pun kontroverzi. Više od 10.000 žrtava rata, kao i diktatorske represije posle njega, se još uvek vodi kao nestalo.