Održana državna komemoracija za žrtve ustaškog logora u Jasenovcu

Toj komemoraciji nisu prisustvovali predstavnici srpskih, jevrejskih i udruženja antifašista, ali ni predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Na drugoj od ukupno dve ovogodišnje komemoracije nije bilo govora predstavnika državnog vrha, već je održan prigodni program u okviru kojeg su čitana svedočanstva žrtava. Uoči komemoracije predsednik Sabora Gordan Jandoković rekao je novinarima da je hrvatski državni vrh došao da se pokloni žrtvi ljudi koji su nevini ubijeni zbog svoje vere, nacije ili političkog uverenja.

„To je bio zločin ustaškog režima koji treba jasno osuditi, poslati poruku posebno mlađim naraštajima da sloboda, demokratija i mir nisu dani sami po sebi, da zlo postoji oko nas i da se protiv njega moramo boriti“, istakao je Jandroković, prenela je agencija Hina.

Upitan o tome da je već četvrtu godinu zaredom izostala jedinistvena komemoracija za jasenovačke žrtve, Jandoković je rekao da Vlada čini velike napore da bi se umanjile društvene napetosti i komemorirali žrtve, ali da je za to potrebna “volja svih onih koji su uključeni“.

„Tako da je moja poruka da pokušamo shvatiti jedni druge, da uvažavamo bol i patnju svih onih koji imaju svoje gubitke, posebno onih koji su ubijani na različitim stratištima, pa tako i ovde u Jasenovcu, to je moj apel – da bolje razumemo jedni druge“, rekao je Jandroković odgovarajući na kritike predstavnika jevrejske zajednice Ognjena Krausa da je Vlada učinila više za komemoraciju na Blajburgu nego u Jasenovcu.

Predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, koji su u petak održali svoju komemoraciju, četvrtu godinu zaredom bojkotuju službenu komemoraciju pod pokroviteljstvom Sabora Hrvatske zbog revitalizacije ustaštva.

Udruženja smatraju da država nije preduzela dovoljno snažne mere da se zaustavi istorijski revizionizam. Za razliku od njih, predstavncii Roma idu na obe komemoricije.

Predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus kritikovao je na komemoraciji u petak vlast zbog izostanka reakcije na izjednačavanje “Nezavisne Države Hrvatske” i antifašističkog pokreta. On je naglasio oni, kao potomci žrtava NDH, nikada nisu izjednačavali hrvatski narod s NDH i ustaštvom, ali da nikada neće prihvatiti da su žrtve Jasenovca, blajburškog polja, Tezna i Macelja isto.

Za razliku od svojih prethodnika na čelu Hrvatske, Stjepana Mesića i Ive Josipovića, kada je bila jedinstvena komemoracija, predsednica države Kolinda Grabar-Kitarović ne učestvuje na državnim komemoracijama u Jasenovcu, na kojima se okuplja državni vrh, već tamo šalje svog izaslanika.

Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice države 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti. Tako je učinila i ove godine, a iz njenog kabineta su u subotu saopštili da je Grabar-Kitarović položila cveće kod spomenika Cvet i zauzela se da Jasenovac „uvek bude samo mesto pijeteta, ali i mesto koje će nas opominjati koliko je važno mlade naraštaje vaspitavati za mir, zajedništvo i solidarnost među ljudima i narodima“.

„Drugi svetski rat u našoj domovini i danas budi bolna sećanja na brojna stradanja. Polažući venac u sećanje na žrtve logora Jasenovac i stojeći u tišini uz ovaj kameni cvet, izražavam najdublji pijetet svim žrtvama koje su stradale u logoru”, napisala je predsednica u memorijalnoj knjizi u Jasenovcu.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj.

Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata antifašista i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Plenković: Žao mi je što nema jedinstvene komemoracije

Plenković je izjavio da mu je žao što ni ove godine nije bilo jedinstvene komemoracije za žrtve ustaškog logora iz Drugog svetskog rata i izrazio uverenje da će se iduće godine, kroz dijalog s predstavnicima manjina, to promeniti.

„Još jednom smo tu da osudimo zločin, režim u kojem su postojali logori poput Jasenovca”, rekao je Plenković novinarima posle državne komemoracije za jasenovačke žrtve.

On je, kako je prenela regionalna N1 televizija, rekao da treba “raditi na uključivosti u društvu, smanjenju podela, kulturi sećanja, obrazovanju mladih o događajima iz istorije”.

Plenković je izrazio nadu da će razgovor sa predstavnicima manjina “uroditi plodom iduće godine”, jer bi to bilo “zdravo za društvo“.

Na tvrdnju da antifašizam nije stvar kompromisa, Plenković je odgovorio da o tome nema dilema i da ne doživljava “ovo kao temu koja ima dve strane”.

“Okolnosti su bitno drugačije od trenutka kada su predstavnici Jevreja, Srba, Roma i antifašista krenuli raditi odvojene komemoracije. Kad je reč o politici naše Vlade nema razloga da se svrstavamo na dve strane“, naglasio je Plenković.

Predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj I Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, održali su u petak svoju komemoraciju, jer već četvrtu godinu zaredom bojkotuju službenu komemoraciju pod pokroviteljstvom Sabora Hrvatske zbog revitalicije ustaštva.

Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je prevodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) sa predsednikom Tomislavom Karamarkom.

Podele su, međutim, počele godinu ranije kada je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović (HDZ) po dolasku na mesto šefice države 2015. u vreme vlade levog centra izbegla državnu komemoraciju i u Jasenovac otišla nenajavljeno, bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti.

Iako se dolaskom Andreja Plenkovića na čelo HDZ pre skoro tri godine ta stranka udaljila od desnice, udruženja manjina i antifašista smatraju da država nije preduzela dovoljno snažne mere da se zaustavi istorijski revizionizam. Za razliku od njih, predstavnici Roma učestvuju na obe komemoracije.