OEBS u krizi

Dotadašnjem generalnom sekretaru, švajcarskom diplomati Tomasu Gremingeru, zajedno s njegovim timom, nije prihvaćen reizbor zbog zamerki koje su pojedine zemlje imale na neke zvaničnike.

U ovogodišnjem izbornom procesu, iako je mogao da bude samo formalnost, razlike su bile veoma oštre.

U prvom redu, na meti je bio predstavnik za medije, bivši francuski ministar Arlem Dezir.

Dve centralnoazijske države, Azerbejdžan i Tadžikistan nisu bile zadovoljne njegovim ocenama i veoma uporno i aktivno su se suprotstavljale reizboru, uprkos veoma žustrog nezadovoljstva Francuske.

Njima se pridruživala u jednom ili drugom slučaju i Turska.

Osim blokade izbora predstavnika za medijske slobode, kritike su bile i protiv visokog komesara za nacionalne manjine i šefa Kancelarije za demokratske institucije.

Na kraju je ceo paket, inače uobičajenog reizbora, odbačen, pa odjednom više niko nije reizabran, uključujući generalnog sekretara Gremingera.

Daleko od toga da je Greminger bio cilj ove situacije – bio je više kolateralna šteta.

Očigledno da nije raspolagao dovoljnom moći unutar samog OEBS-a kako bi spasao bar vlastiti reizbor.

Sada su sve četiri vodeće pozicije u OEBS upražnjene: ODIHR, predstavnik za medije, visoki komesar za manjine i generalni sekretar.

Evropska unija je u svojoj reakciji kritikovala ponašanje država koje su blokirale izbor rukovodstva, saopštivši da ono „potkopava delotvornost organizacije i slabi multilateralnu akciju“, posebno u vreme „velikog izazova – pandemije korone“.

Napetosti su se pokazale već prilikom izbornog procesa 2017. kada je novo rukovodstvo izabrano tek nakon deset krugova glasanja.

Za generalnog sekretara na kraju je izabran je Greminger, koji je prethodno bio švajcarski ambasador u OEBS-u.

On, zajedno sa tadašnjim članom Federalnog saveta Didijeom Burkhalterom, pripada arhitektama posmatračke misije OEBS-a u istočnoj Ukrajini.

Francuska se našla na čelu grupe zemalja koje su odlučile da se glasa za ceo paket ili ni za koga.

Greminger smatra da je jedan Makronov telefonski poziv azerbejdžanskom kolegi mogao da spase celu stvar.

Gremingeru se, inače, glasno prebacivalo da „previše naginje Rusiji“, iako je on to bez rezerve odbacivao.

Sada će se tražiti nova ravnoteža između Rusije i Zapada i to u posebno osetljivom trenutku postizborne nestabilnosti u najvažnijem ruskom savezniku – Belorusiji.

Na samitu u Tirani u decembru trebalo bi da budu izabrani novi rukovodioci. Do 18. septembra traje period kada svi zainteresovani treba da konkurišu.

Trenutno, na čelu organizacije je finska ambasadorka Tula Irjola.

Ona je bila ambasadorka u Kairu, zatim predstavnik OEBS-a u Tadžikistanu, a sada je zamenica generalnog sekretara i šef najvažnijeg sektora, Centra za sprečavanje kriza.

Irjola, koja dolazi iz Finske, zemlje koja tradicionalno premošćava razlike Rusije i Zapada, ima izrazite diplomatske sposobnosti za osetljive situacije, tečno govori ruski i može da bude rešenje koje će samo nastaviti sadašnju ulogu.