Oficir ruske vojske priznao: Naše trupe su mučile Ukrajince

Konstantin Jefremov, najviši oficir koji otvoreno govori, rekao je za BBC u ekskluzivnom intervjuu da ga Rusija sada vidi kao izdajnika i dezertera.

Na jednom mestu u južnoj Ukrajini, rekao je da su „ispitivanja, mučenja nastavljena oko nedelju dana“.

„Svakog dana, i noću, ponekad dva puta dnevno.“

Jefremov je više puta pokušavao da podnese ostavku u vojsci – ali je na kraju otpušten jer je odbio da se vrati u Ukrajinu. Sada je pobegao iz Rusije.

Koristeći fotografije i vojnu dokumentaciju koje je dostavio gospodin Jefremov, BBC je potvrdio da je on bio u Ukrajini na početku rata – u regionu Zaporožja, uključujući grad Melitopolj.

Lice Konstantina Jefremova se pojavljuje na ekranu mog kompjutera i počinjemo da razgovaramo. On je čovek sa pričom za ispričati. Do nedavno je bio oficir ruske vojske.

Prošle godine raspoređen u Ukrajinu, bivši stariji poručnik je pristao da mi ispriča o zločinima za koje kaže da je bio svedok – uključujući mučenje i maltretiranje ukrajinskih zatvorenika. Govoriće o svojim drugovima koji pljačkaju okupirana područja Ukrajine i opisati brutalna ispitivanja koja je vodio ruski pukovnik, a na kojima su pucali na muškarce i pretili im silovanjem.

Jefremov je 10. februara 2022. rekao da je stigao na Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija anektirala pre devet godina. Bio je šef jedinice za razminiranje 42. motorizovane streljačke divizije – i obično je bio stacioniran u Čečeniji, na ruskom severnom Kavkazu. On i njegovi ljudi su poslati da učestvuju u „vojnim vežbama“, kaže on.

„U to vreme niko nije verovao da će biti rata. Svi su mislili da je ovo samo vežba. Siguran sam da čak ni viši oficiri nisu znali.“

‘Uplašio sam se odustajanja’

Jefremov se priseća da je video ruske trupe kako lepe identifikacione oznake na svoje uniforme i slikaju slovo „Z“ na vojnoj opremi i vozilima. Za nekoliko dana, „Z“ je postalo simbol onoga što je Kremlj nazivao svojom „specijalnom vojnom operacijom“.

Jefremov tvrdi da nije želeo da ima ništa s tim.

„Odlučio sam da dam otkaz. Otišao sam kod svog komandanta i objasnio svoj stav. On me je odveo kod višeg oficira koji me je nazvao izdajnikom i kukavicom.

„Ostavio sam pištolj, seo u taksi i odvezao se. Hteo sam da se vratim u svoju bazu u Čečeniji i da dam zvaničnu ostavku. Tada su mi drugovi telefonirali sa upozorenjem.

„Pukovnik je obećao da će me staviti u zatvor do 10 godina zbog dezerterstva i obavestio je policiju.

Jefremov kaže da je pozvao vojnog advokata, koji mu je savetovao da se okrene.

„Sada shvatam da je trebalo to da ignorišem i da nastavim dalje“, kaže on. „Ali plašio sam se da me strpaju u zatvor.“

Vratio se da se pridruži svojim ljudima.

Jefremov insistira da je „antiratni“. On me uverava da nije učestvovao u ruskoj aneksiji Krima, niti u borbama na istoku Ukrajine kada je prvi put izbio rat u Donbasu pre devet godina.

Rusija je 2014. godine bila optužena ne samo da je organizovala pobunu separatista, već i da je poslala svoje trupe. Konstantin mi takođe kaže da nije učestvovao u vojnoj operaciji Rusije u Siriji.

„Poslednje tri godine bio sam uključen u deminiranje u Čečeniji, mestu koje je doživelo dva rata. Mislim da je posao koji sam tamo radio koristio ljudima.“

Pljačkanje bicikala i kosilica

Jefremov je stavljen na privremenu dužnost u streljački vod. On kaže da je 27. februara, tri dana nakon ruske invazije, njemu i njegovim ljudima naređeno da se presele na sever sa okupiranog Krima. Uputili su se ka gradu Melitopolju.

Sledećih 10 dana proveli su na aerodromu koji su ruske trupe već zauzele. On opisuje pljačku kojoj je prisustvovao.

„Vojnici i oficiri su grabili sve što su mogli. Penjali su se po avionima i prolazili kroz sve zgrade. Jedan vojnik je odneo kosilicu. On je ponosno rekao: ‘Ovo ću poneti kući i pokositi travu pored naše kasarne.’

„Kofe, sekire, bicikli, sve su to zabili u svoje kamione. Toliko stvari su morali da čučnu da bi stali u vozila.“

Jefremov nam je poslao fotografije za koje kaže da ih je napravio u vazduhoplovnoj bazi Melitopolj. Oni prikazuju transportne avione i zgradu u plamenu.

One su među brojnim slikama i dokumentima koje je podelio – i koje smo mi verifikovali – da bi potvrdili identitet Jefremova, čin i njegovo kretanje u Ukrajini u proleće 2022.

Alati za onlajn mapiranje potvrdili su slike vazdušne baze Melitopolj.

On je sa osam vojnika pod njegovom komandom mesec i po tamo čuvao rusku artiljerijsku jedinicu.

„Sve vreme smo spavali napolju“, priseća se on. „Bili smo toliko gladni da smo krenuli u lov na zečeve i fazane. Jednom smo naišli na vilu. Unutra je bio ruski borac. „Mi smo iz 100. brigade i sada živimo ovde“, rekao je vojnik.

„Bilo je toliko hrane. Frižideri su bili prepuni. Bilo je dovoljno hrane da se preživi nuklearni rat. Ali vojnici koji su tamo živeli hvatali su japanske šarane u jezercu napolju i jeli ih.“

‘Video sam ispitivanje i mučenje’

Grupa Konstantina Jefremova preselila se da čuva ono što on opisuje kao „logistički štab“ u aprilu – u grad Bilmak, severoistočno od Melitopolja. Tamo je, kaže, bio svedok ispitivanja i maltretiranja ukrajinskih zatvorenika.

Seća se dana kada su dovedena tri zatvorenika.

„Jedan od njih je priznao da je snajperista. Čuvši ovo, ruski pukovnik je poludeo. Udario ga je, povukao Ukrajincu pantalone i pitao da li je oženjen.

„Da“, odgovorio je zatvorenik. „Onda nek mi neko donese krpu“, rekao je pukovnik. „Pretvorićemo te u devojku i poslati tvojoj ženi video.“

Drugi put, kaže Jefremov, pukovnik je tražio od zatvorenika da imenuje sve ukrajinske nacionaliste u njegovoj jedinici.

„Ukrajinac nije razumeo pitanje. On je odgovorio da su vojnici bili pomorska pešadija ukrajinskih oružanih snaga. Za taj odgovor su mu izbili zube.

Kremlj želi da Rusi veruju da se Rusija u Ukrajini bori protiv fašista, neonacista i ultranacionalista. Ovaj lažni narativ služi za dehumanizaciju Ukrajinaca u očima ruske javnosti i vojske.

Jefremov kaže da je ukrajinski zatvorenik imao povez na očima.

„Pukovnik je zarobljeniku prislonio pištolj na čelo i rekao: „Izbrojaću do tri i onda ću te pucati u glavu“.

„Prebrojao je i onda pucao samo u glavu, sa obe strane. Pukovnik je počeo da viče na njega. Rekao sam: ‘Druže pukovniče! Ne čuje vas, oglušili ste ga!“

Jefremov opisuje kako je pukovnik naredio da se Ukrajincima ne daje normalna hrana – samo voda i krekeri. Ali kaže: „Pokušali smo da im damo topli čaj i cigarete.

Da zatvorenici ne bi spavali na goloj zemlji, Jefremov se priseća i kako su im njegovi ljudi bacali seno – „noću, da nas niko ne vidi“.

Tokom drugog ispitivanja, Jefremov kaže da je pukovnik pucao zatvoreniku u ruku – i u desnu nogu ispod kolena, što je pogodilo kost. Konstantin kaže da su njegovi ljudi previli zatvorenika i otišli kod ruskih komandanata – „ne kod pukovnika, on je bio lud“ – i rekli da zatvorenik mora da ide u bolnicu, inače će umreti od gubitka krvi.

„Obukli smo ga u rusku uniformu i odveli u bolnicu. Rekli smo mu: „Nemoj da kažeš da si ukrajinski ratni zarobljenik, jer će ili lekari odbiti da te leče, ili će povređeni ruski vojnici čuti. i pucaće u tebe i nećemo moći da ih zaustavimo“.

Kancelarija UN za ljudska prava je dokumentovala slučajeve maltretiranja zatvorenika u ratu u Ukrajini. Intervjuisala je više od 400 ratnih zarobljenika – i Ukrajinaca i Rusa.

„Nažalost, otkrili smo da se mučenje i zlostavljanje ratnih zarobljenika dešavaju na obe strane“, kaže Matilda Bogner, šef tima UN za praćenje u Ukrajini.

„Ako uporedimo kršenja, mučenje ili maltretiranje ukrajinskih ratnih zarobljenika ima tendenciju da se dešava u gotovo svakoj fazi zatočeništva. I, uglavnom, uslovi interniranja su gori u mnogim oblastima Rusije ili okupirane Ukrajine. “

Najgori oblici torture ili zlostavljanja ukrajinskih ratnih zarobljenika obično se dešavaju tokom ispitivanja, kaže Bogner. Oni mogu biti podvrgnuti strujnom udaru i čitavom nizu metoda mučenja – kaže ona – uključujući vešanje i prebijanje ljudi.

„Kada stignu na mesta zarobljavanja, često se dešavaju takozvana premlaćivanja dobrodošlice. Često se suočavaju i sa neadekvatnom hranom i vodom“, dodaje ona.

Ruski ratni zarobljenici takođe su prijavili premlaćivanje i strujni udar.

„Svaki oblik mučenja ili zlostavljanja zabranjen je međunarodnim pravom“, kaže Bogner. „Neprihvatljivo je da bilo koja strana to uradi.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi konkretne navode Konstantina Jefremova o mučenju, ali su oni u skladu sa drugim tvrdnjama o zlostavljanju ukrajinskih zatvorenika.

Ministarstvo odbrane Rusije nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.

Proglašen kao izdajnik i dezerter

Jefremov bi se na kraju vratio u svoju jedinicu za deminiranje, ali ne zadugo.

„Nas sedmoro smo doneli odluku da napustimo vojsku“, kaže mi.

Krajem maja, ponovo u Čečeniji, napisao je pismo ostavke. Neki viši oficiri nisu bili srećni.

„Počeli su da mi prete. Oficiri koji nisu proveli dan u Ukrajini govorili su mi da sam kukavica i izdajnik. Nisu mi dozvolili da dam ostavku. Otpušten sam.

Jefremov nam pokazuje pisma iz vojske.

U prvom dokumentu on je optužen da je „izbegavao svoje dužnosti” i zanemario naređenje da se vrati u Ukrajinu. Opisuje se kao „ozbiljno kršenje discipline“.

U drugom pismu se govori o „prevremenom otpuštanju Jefremova iz vojne službe… zbog kršenja ugovora“.

„Posle 10 godina službe proglašen sam izdajnikom, dezerterom, samo zato što nisam želeo da ubijam ljude“, kaže on. „Ali mi je drago što sam sada slobodna osoba, što neću morati da ubijam ili da budem ubijen.

Jefremov je izašao iz vojske. Ali ne zbog opasnosti da budu vraćeni u rat.

U septembru 2022, predsednik Putin je proglasio ono što je nazvao „delimičnom mobilizacijom“. Stotine hiljada ruskih državljana bilo je regrutovano u vojsku i poslato u Ukrajinu.

Jefremov kaže da je znao – jer je već služio vojsku u Ukrajini – da neće ostati sam. Smislio je plan bekstva.

„U kući u kojoj sam živeo napravio sam otvor na tavanu… za slučaj da policajci i vojskovođa provale da dostave pozive.

„Korisnici su se vozili do moje kuće i čekali me u svojim kolima. Tako da sam iznajmio stan i tamo se sakrio.

„Sakrivao sam se i od komšija, jer sam čuo za slučajeve kada su komšije govorile policiji o mladićima koji su regrutovani i koji se kriju. Smatrao sam da je ova situacija ponižavajuća i neprihvatljiva.“

Jefremov je kontaktirao rusku grupu za ljudska prava Gulagu.net, koja mu je pomogla da napusti Rusiju.

Šta Jefremov misli o onim Rusima – a ima ih mnogo – koji izražavaju podršku odluci Vladimira Putina da napadne Ukrajinu?

„Ne znam šta se dešava u njihovim glavama“, kaže on. „Kako su mogli da dopuste da budu prevareni? Ne veruju svojim ženama, svojim muževima.

„Ali čovek koji ih vara već 20 godina, treba samo da da reč i ovi ljudi su spremni da odu da ubiju i umru. Ne mogu da razumem“.

Dok završavamo naš razgovor, Jefremov se izvinjava narodu Ukrajine.

„Izvinjavam se celom ukrajinskom narodu što sam došao u njihov dom kao nepozvani gost sa oružjem u rukama.

„Hvala Bogu da nisam nikoga povredio. Nikoga nisam ubio. Hvala Bogu da nisam ubijen.

„Nemam ni moralno pravo da tražim oproštaj od Ukrajinaca. Ne mogu sebi da oprostim, pa ne mogu da očekujem da mi oproste“.