Oglas za posao u Flandriji privukao pažnju: Da li je došlo vreme za „klimatskog doktora“?

Svetska zdravstvena organizacija naziva klimatske promene “najvećom zdravstvenom pretnjom sa kojom se čovečanstvo suočava”, procenjujući da će troškovi borbe protiv promena iznositi između 2 i 4 milijarde dolara godišnje do 2030. godine.

Flamansko ministarstvo zdravlja bi stoga moglo biti kreator trendova.

“Ranije su ljudi mislili da su klimatske promene u vezi sa polarnim medvedima ili ljudima u Africi, ali sada, sa svim ovim promenama koje smo videli, i oni suz shvatili da se ovde ustvari u velikoj meri radi i o Evropi. Ovde se radi o našem zdravlju,“ rekla je za The Parliament En Stauf (Anne Stauff) iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu.

Događaji u životnoj sredini mogu imati različite posledice po ljudsko zdravlje, a nisu sve očigledne, piše magazin, prenosi N1.

Pored rizika od utapanja, na primer, poplave mogu doneti bakterije koje se prenose vodom ili izazvati krizu mentalnog zdravlja kod ljudi koji izgube svoje domove.

Loš kvalitet vazduha, uzrokovan lokalnim zagađenjem i pogoršan toplijom klimom, uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme i odgovoran je za 253.000 prevremenih smrti u EU svake godine, prema prošlogodišnjoj proceni Evropske agencije za životnu sredinu.

Invazivne biljke kao što je ambrozija dovode do novih alergija. Francuska vladina agencija ANSES procenila je da polen ambrozije košta zdravstvene službe između 59 i 186 miliona evra godišnje. Uz to, sezone alergija postaju sve duže i generalno jače.

Ali najhitnije i najvidljivije pitanje u Evropi je toplota.

Prošla godina je bila najtoplija u istoriji, a 2024. se sprema da je pretekne. Četrdeset sedam hiljada ljudi u Evropi umrlo je prošle godine od uzroka povezanih sa toplotom, a čak 61.000 ljudi godinu dana ranije. To čini 95% svih smrtnih slučajeva uzrokovanih prirodnim opasnostima.

Toplotni talasi će biti na vrhu liste obaveza za novog lekara za klimu u Flandriji.

“U Flandriji ima više toplotnih talasa nego ikada ranije,” rekao je za The Parliamen Joris Munens (Joris Moonens), portparol Odeljenja za brigu, agencije u flamanskoj regionalnoj vladi koja je angažovana za tu ulogu. On sugeriše da bi zakonodavstvo koje reguliše klimatizaciju u staračkim domovima ili obavezne pauze za toplotu za radnike na otvorenom, moglo biti među prvim stvarima koje bi „klimatski doktor“ trebalo da istraži.

Klimatski lekar će morati da se pozabavi i tigrastim komarcima, koji prenose denga groznicu. Kako su visoke temperature i vlažnost porasle, ova vrsta se nastanila u više regiona Francuske i neznatno u Belgiji. Prošle godine je u EU prijavljeno 130 lokalno stečenih slučajeva denga groznice.

Druge vrste komaraca i opasnih insekata bi takođe mogle da formiraju populacije u Evropi u narednim godinama, sa potencijalno teškim zdravstvenim posledicama, a Munens upozorava da bi „u ne tako dalekoj budućnosti čak i malarija mogla da postane endemska u našem regionu”.

Pitanje zdravstvene zaštite u vezi sa klimom takođe dobija na značaju na nivou EU. Blok je uspostavio Evropsku opservatoriju za klimu i zdravlje 2021. godine, a visoki političari sada raspravljaju da li da uključe klimatski element u portfelj novog komesara za zdravlje.

U martu je Evropska agencija za životnu sredinu objavila svoju Evropsku procenu rizika od klime, u kojoj je utvrđeno da politike ne idu u korak sa brzo rastućim rizicima i da bi bez hitne akcije neki od uticaja na zdravlje mogli postati katastrofalni do 2100. godine.