Oglasila se služba Evropske unije za klimatske promene: Najtopliji mart u istoriji, prete li nam novi toplotni rekordi?

Služba Evropske unije za klimatske promene Copernicus (C3S) objavila je danas da je prosečna temperatura u martu iznosila 14,14 stepeni Celzijusa, čime je premašen prethodni rekord iz 2016. za desetinu stepena, prenosi Al Jazeera Balkans.

Taj mesec je, takođe, bio 1,68 stepeni Celzijusa topliji od prosečnog marta između 1850. i 1900. referentnog perioda za predindustrijsko doba.

Ogromni delovi planete od delova Afrike do Grenlanda i Južne Amerike do Antarktika zabeležili su iznad prosečne temperature tokom meseca.

Nije zabilježen samo 10. uzastopni mjesec koji je oborio vlastiti toplotni rekord, već je registriran i najtopliji 12-mjesečni period koji je ikad zabeležen, sa 1,58 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka.

Primarni uzrok vrućine bile su emisije gasova staklenih bašta podstaknute ljudskom aktivnošću, navodi C3S.

“To je dugoročni trend s izuzetnim rekordima koji nas veoma brine”, rekla je zamenica direktora C3S-a Samantha Burgess.

“Kada vidimo ovakve rekorde – iz meseca u mesec – to nam stvarno pokazuje da se naša klima menja, brzo se menja”, dodala je.

Iako temperature ne znače da je prekoračena granica od 1,5 stepeni Celzijusa, koju su svetski čelnici dogovorili u Parizu 2015, “stvarnost je da smo izuzetno blizu i da smo već na posuđenom vremenu”, dodala je Burges.

Već je 2023. bila najtoplija godina na planeti prema svetskim rekordima koji sežu do 1850.

Međuvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih naroda (IPCC) upozorio je da će svet verovatno preći prag od 1,5 stepeni Celzijusa početkom 2030-ih. Cilj se meri decenijama, a ne pojedinačnim godinama.

Toplije more, divlje vreme

Okeani, takođe, u martu beleže novi globalni rekord površinske temperature, iako je El Nino, klimatski fenomen koji zagreva centralni Pacifik i menja globalne vremenske obrasce, počeo jenjavati.

Globalna temperatura površine mora iznosila je prosečno 21,07 stepena Celzijusa tokom marta, što je najviša zabeležena mesečna vrednost i malo viša od one zabeležene u februaru, navodi C3S.

Okeani prekrivaju 70 posto planete i pomažu u održavanju klime prihvatljivom za život, apsorbirajući 90 posto viška topline koja nastaje emisijom ugljen dioksida i metana koji nastaju izgaranjem ugljena, nafte i prirodnog plina.

“Putanja se neće promeniti sve dok koncentracije gasova iz staklenih bašta u atmosferi ne prestanu rasti”, izjavila je Dženifer Francis, naučnica Centra za istraživanje klime Vudvel za  AP, “što znači da moramo prestati sagorevati fosilna goriva, zaustaviti krčenje šuma i više uzgajati hranu na održiv način što je brže moguće”.

Toplija mora proizvode više vlage u atmosferi, što dovodi do sve nestalnijeg vremena, uključujući jake vetrove i obilne kiše.

Rusija se trenutno muči s nekim od najgorih poplava za više decenija, dok su delovi Australije, Brazila i Francuske, takođe, doživeli izuzetno kišovit mart.

Toplija mora, takođe, povećavaju opasnost od masovnog izbeljivanja korala, a pomorski naučnici su prošlog meseca upozorili da se masovno izbeljivanje već odvija na južnoj hemisferi i moglo bi biti najgore u istoriji planete.