Ognjen Pribićević: Politika Nemačke prema Srbiji i regionu će ostati „manje-više“ ista

Prema njegovim rečima, teško je prognozirati ko će ući u buduću vladu s obzirom na to da su stranke koje su plasirane na trećem i četvrtom mestu bliske jednoj od vodećih, liberali CDU, Zeleni socijaldemokratama, a Vladu ne mogu formirati dve, već tri partije.

„Rekao bih da su sve opcije otvorene, uključujući i onu najmanje poželjnu za dve vodeće stranke, odnosno neku veliku koaliciju. Takvu mogućnost ne bih isključio iako je to manje verovatno od ovih drugih sa CDU, Zelenima i liberalima ili SPD sa Zelenima i liberalima. Međutim, otežava to što su liberali bliži CDU, a Zeleni SPD-u“, objašnjava naš sagovornik.

U svakom slučaju, naglašava, rezultat SPD-a predstavlja veliko ohrabrenje za posustalu levicu širom Evrope.

„Levica se već dvadesetak godina nalazi u velikoj krizi i problemima u čitavoj Evropi i u tom smislu rezultat SPD-a predstavlja veliko ohrabrenje i nadu za te levo orijentisane evropske stranke da je moguće napraviti i neki bolji rezultat“, kaže Pribićević uz napomenu da iako se nemačke socijaldemokrate vraćaju nekim dobrim rezultatima, i dalje su mnogo daleko od onih kakave su nekada imale.

Kada je reč o nemačkoj politici prema regionu i Srbiji, ta politika će ostati manje-više ista uprkos odlasku Angele Merkel, ocenjuje sagovornik Danasa.

„Naglasak je na ’manje-više’. To znači da će Nemačka svakako nastaviti da podržava EU integracije Srbije, ali na način na koji ih je podržavala i u prethodnom periodu s Merkelovom, pre svega u smislu otvaranje poglavlja , što je prema mom mišljenu samo kompenzacija za nedostatak vizije i prave strategije za Zapadni Balkan, čime ne možemo preterano biti zadovoljni“, naglašava Pribićević i dodaje da će Nemačka nastaviti i politiku podržavanja nezavisnosti Kosova i kosovskih pregovora.

Srbija je, ukazuje, morala još pre više od deset godina da bude članica EU „jer to ne samo da je u interesu nas ovde u Srbiji, nego je u interesu i same EU da taj prostor zaokruži, a usled tog velikog strateškog propusta koji su načinile ne samo EU već i SAD, prostor se otvorio, tu su ušle druge velike sile“.

Pribićević takođe smatra da se može očekivati i više kritičkih tonova prema Srbiji u zavisnosti od toga koje stranke budu formirale vladu u Nemačkoj. „Posebno ako Zeleni, na primer, dobiju Ministarstvo spoljnih poslova, a ti kritički tonovi i stavovi se mogu očekivati pre svega kada je u pitanju naš odnos s Rusijom i Kinom i pitanja pravne države i odnosa između vlasti i opozicije“, kaže sagovornik Danasa.

Za razumevanje i sagledavanje tog odnosa Nemačke prema regionu i Srbiji, ističe, najvažnije je shvatiti da se vreme promenilo. „To znači da ni Nemačka ni EU nisu više tako snažne kao što su bile pre desetak godina. Drugo, odavno je nestao unilateralni svet i danas imamo ne jednu ključnu zemlju nego tri – SAD, Kinu i Rusiju“, kaže Pribićević.

Kako dodaje, očekivanja većine Evropljana, uključujući i Nemaca, „da će se sa dolaskom Džozefa Bajdena promeniti ona ranija politika Donalda Trampa ’Amerika na prvom mestu’ su bila nerealna.

„Bajden je u mnogim aspektima nastavio s tom spoljnom politikom, ne zato što on to želi nego zato što to traži i očekuje jedan prosečan američki birač koji je suočen s velikim problemom u Americi. Taj odnos je ključan za razumevanje i odnosa Nemačke i Srbije. Ključna stvar je da se vreme promenilo i u tom kontekstu ne mogu se praviti paralele sa onim što je bilo pre deset, petnaest godina. SAD i Evropa su propustile šansu da čitav Zapadni Balkan tada uključe u EU, što je bilo prirodno, logično i u skladu s njihovim interesima“, ocenjuje Pribićević.