Okreće li Švajcarska leđa Balkanu?

Ali odakle će doći novac? Javne finansije su zategnutije nego u prošlosti, a Švajcarska ne može da kupuje oružje na kredit, navodi Swissinfo.

Jedan od predloga, koji prvenstveno podržavaju konzervativne stranke desnog centra, jeste da se polovina dodatnih sredstava za vojsku preusmeri iz budžeta za razvojnu saradnju.

Najveći deo toga bi bio ušteđen od Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), što bi verovatno rezultiralo povlačenjem šest do osam od 34 zemlje u fokusu švajcarske razvojne politike.

To bi uključivalo Albaniju, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu – zemlje sa velikom dijasporom u Švajcarskoj. Takav potez bi stavio Švajcarsku u drugačiju poziciju od većine drugih evropskih zemalja, navodi ovaj medij.

Zapadni Balkan se smatra regionom od velikog geostrateškog značaja, posebno otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine. Zapadni Balkan je takođe prioritetna regija za Evropsku uniju, koja je prošle zime predstavila plan rasta za region i dodelila Bosni i Hercegovini status kandidata za članstvo u EU (zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom).

Pojedine države poput Nemačke i Austrije, takođe vide Zapadni Balkan kao važan region za svoju razvojnu saradnju.
Brige jedne švajcarske razvojne organizacije

Nevladine organizacije koje služe kao implementacioni partneri SDC-a na terenu bile bi najteže pogođene ovim uskraćivanjem budžeta.

Jedna od njih je Helvetas, organizacija koja se bavi razvojnom saradnjom i humanitarnom pomoći, koja već dve decenije deluje na Zapadnom Balkanu. Matijas Her, šef Helvetasovog odeljenja za istočnu Evropu, upozorava da bi povlačenje sa Zapadnog Balkana moglo biti strateška greška u bezbednosnom smislu.

„Podsticanje ulaganja u vojsku je legitimni interes Švajcarske. Međutim, razvojna saradnja je takođe deo spoljne i bezbednosne politike. Zapadnom Balkanu, razvojna saradnja je značajno doprinela stabilizaciji regiona“, kazao je on.

Povlačenje iz regiona stvorilo bi vakuum koji bi brzo mogle da popune zemlje poput Rusije, Kine, Saudijske Arabije ili Turske, smatra Her.

Ove zemlje bi mogle da pojačaju svoj politički uticaj, nudeći podršku uz manje uslova koji bi potencijalno mogli da dovedu do povećanja korupcije i smanjenja ekoloških standarda.

Zapadni Balkan se suočava sa značajnim izazovima. To uključuje visoku nezaposlenost i migraciju, rastući autoritarizam u nekim zemljama i stalne strukturne ekonomske deficite i korupciju.

Helvetas se bavi ovim pitanjima, sledeći dva tematska prioriteta: ekonomski razvoj (stvaranje mogućnosti za zapošljavanje za mlade) i upravljanje (podrška decentralizaciji, jačanje lokalnih vlasti i promocija civilnog društva). Svi ovi napori su doneli merljiv uspeh.

Kritika razvojne saradnje je da podržava demokratski upitne vlade.

Her uzvraća: „Ako se ne bismo angažovali, takve tendencije bi se verovatno pogoršale. Decentralizacija i jaka civilna društva su važni korektivi u ovim državama, koje su centralno i autoritarno vođene tokom Hladnog rata, nasleđe koje se oseća i danas.“
Paradoksalni put EU

Hladni rat i sukobi koji su usledili u regionu mogu izgledati daleki, u stvari toliko udaljeni da neki kritičari dovode u pitanje potrebu za razvojnom pomoći na Balkanu, primećuje Adnan Ćerimagić, viši analitičar Evropske inicijative za stabilnost Ekternal link.

„Polovina zemalja pripada NATO-u, a neke su u procesu pridruživanja EU“, napominje on.

Međutim, navodi švajcarski medij, političke tenzije su ponovo eskalirale, posebno između Kosova i Srbije i unutar Bosne i Hercegovine.

Osim toga, „ekonomske i društvene činjenice su jasne: jaz između ovih zemalja i ostatka Evrope se širi, a ne sužava“, kaže Ćerimagić.

Međutim, Ćerimagić je manje zabrinut da bi povlačenje Švajcarske stvorilo vakum koji bi Rusija popunila. Takva praznina bi, po njegovom mišljenju, verovatno ostala. Sumnja da bi se i druge evropske zemlje umešale.

„Proces za članstvo u EU ima paradoksalan efekat. Kada se neka zemlja pridruži, evropske vlade često prekidaju svoju bilateralnu pomoć. Finansiranje koje obezbeđuje EU često je manje od te pomoći. Kao što vidimo, većina procesa je praktično zaustavljena, što ove zemlje ostavlja u stanju neizvesnosti“, objšanjava on.