Olaf Šolc u autorskom članku pred put u Peking: „Nemačka i Kina će sarađivati, ali nećemo zanemariti ni kontroverze“

Tri godine tokom kojih se svet suštinski promenio – zbog pandemije kovid-19 s jedne strane i rata Rusije protiv Ukrajine s druge, sa teškim posledicama po međunarodni poredak, naše snabdevanje hranom i energijom, ekonomiju i cene širom sveta.

Ovakvi sastanci dugo nisu bili mogući zbog pandemije a direktan razgovor je, stoga, sada još važniji. I upravo zato što „uobičajeni posao“ više nije opcija u ovim okolnostima, putujem u Peking.

Krenuću na ovo putovanje sa pet razloga na umu.

Prvo, današnja Kina nije ista kao Kina od pre pet ili 10 godina. Ishod upravo završenog Kongresa Komunističke partije je nedvosmislen: Izjave marksizma-lenjinizma sada zauzimaju mnogo širi prostor nego u zaključcima prethodnih kongresa.

Potraga za nacionalnom bezbednošću – sinonimom za stabilnost komunističkog sistema – i nacionalnom autonomijom biće značajnija u budućnosti. I kako se Kina menja, tako se mora promeniti i način na koji mi postupamo prema Kini.

Drugo, nije se samo Kina promenila, već se promenio i svet. Rat Rusije protiv Ukrajine brutalno ugrožava međunarodni mirovni i bezbednosni poredak. Ruski predsednik Vladimir Putin više ne okleva čak ni da preti upotrebom nuklearnog oružja, preteći time da pređe crvenu liniju.

Početkom ove godine, u zajedničkoj izjavi sa ostalim stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, Kina je izrazila jasno protivljenje upotrebi, ili čak pretnju upotrebom nuklearnog oružja.

Kao stalna članica Saveta bezbednosti, Kina snosi posebnu odgovornost. Jasne reči upućene iz Pekinga Moskvi važne su da bi se obezbedilo poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija i njenih principa.

Ovi principi uključuju suverenitet i teritorijalni integritet svih država. Nijedna zemlja nije „dvorište“ druge. Ono što važi u Evropi u pogledu Ukrajine važi i za Aziju, Afriku ili Latinsku Ameriku.

Ovde se pojavljuju novi centri moći u multipolarnom svetu, a mi želimo da uspostavimo i proširimo partnerstva sa svima njima. Tako smo poslednjih meseci izvršili dubinsku koordinaciju na međunarodnom nivou — sa bliskim partnerima kao što su Japan i Koreja, Indija i Indonezija, kao i sa zemljama Afrike i Latinske Amerike.

Krajem sledeće nedelje putujem u jugoistočnu Aziju i na samit G20, a dok budem u poseti Kini, nemački savezni predsednik biće u Japanu i Koreji.

Od svih zemalja na svetu, Nemačka — koja je imala tako bolno iskustvo podela tokom Hladnog rata — nema interesa da se u svetu pojavljuju novi blokovi. Nova Strategija nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država takođe s pravom naglašava cilj sprečavanja nove konfrontacije između suprotstavljenih blokova.

U pogledu Kine to zanči da će ova država sa svojih 1,4 milijarde stanovnika i svojom ekonomskom moći, naravno, igrati ključnu ulogu na svetskoj sceni u budućnosti – baš kao što je to činila tokom dugih perioda kroz istoriju.

Ali to ne opravdava ni pozive nekih da se izoluje Kina, niti potraga za hegemonističkom kineskom dominacijom, pa čak ni kinesko-centrični svetski poredak.

Treće, čak i u promenjenim okolnostima, Kina ostaje važan poslovni i trgovinski partner Nemačke i Evrope – ne želimo da se odvajamo od nje.

Ali šta Kina želi?

Kineska ekonomska strategija „dvostruke cirkulacije“ osmišljena je da ojača domaće tržište i smanji zavisnost od drugih zemalja.

U govoru krajem 2020. predsednik Si Đinping je takođe govorio o korišćenju kineskih tehnologija za „pooštravanje zavisnosti međunarodnih proizvodnih lanaca od Kine“.

Ovakve izjave shvatamo ozbiljno i stoga ćemo ukloniti jednostrane zavisnosti u interesu pametne diversifikacije, koja zahteva razboritost i pragmatizam.

Značajan obim trgovine između Nemačke i Kine odnosi se na proizvode kod kojih ne postoji ni nedostatak alternativnih dobavljača niti rizik od opasnih monopola.

Umesto toga, Kina, Nemačka i Evropa imaju jednake koristi. Ali tamo gde su se razvile rizične zavisnosti – na primer za važne sirovine, neke retke zemlje ili određene najsavremenije tehnologije – naša preduzeća sada s pravom postavljaju svoje lance snabdevanja na širu osnovu. I mi ih u tome podržavamo.

Sa kineskim ulaganjima u Nemačku, takođe, napravićemo razliku na osnovu toga da li ovaj posao stvara ili pogoršava rizične zavisnosti. To je, uzgred, bilo merilo koje je savezna vlada primenila na kupovinu manjinskog udela u terminalu u luci Hamburg od strane kineske brodarske kompanije Cosco. Nametnuti su jasni uslovi, a terminal će sada ostati u potpunosti pod kontrolom grada Hamburga i lučkog operatera.

Diverzifikacija i jačanje sopstvene otpornosti, umesto protekcionizma i povlačenja na sopstveno tržište – to je naš stav, u Nemačkoj i u Evropskoj uniji.

Daleko smo — predaleko — od reciprociteta u odnosima između Kine i Nemačke, bilo u pogledu pristupa tržištu za preduzeća, do licenci, do zaštite intelektualne svojine ili pitanja pravne sigurnosti i jednakog tretmana naših državljana.

I dalje ćemo insistirati na reciprocitetu. A tamo gde Kina odbija da dozvoli ovaj reciprocitet, to ne može biti bez posledica. Ovakvo diferenciranje u našim odnosima sa Kinom je u skladu sa dugoročnim strateškim interesima Nemačke i Evrope.

Četvrto, ranije ove godine u Davosu, predsednik Si je rekao: „Svet se razvija kroz kretanje kontradikcija; bez kontradikcije, ništa ne bi postojalo.” To znači dozvoliti i izdržati protivrečnost.

To znači neizbegavati teška pitanja u međusobnim diskusijama. To uključuje poštovanje građanskih i političkih sloboda, kao i prava etničkih manjina, na primer u provinciji Sinđang.

Zabrinjava i napeta situacija oko Tajvana. Kao i SAD i mnoge druge zemlje, vodimo politiku jedne Kine. Deo ove politike je, međutim, da svaka promena statusa kvo mora biti doneta mirnim sredstvima i zajedničkim dogovorom.

Naša politika je usklađena sa ciljevima očuvanja poretka zasnovanog na pravilima, mirnim rešavanjem sukoba, zaštitom ljudskih prava i prava manjina i obezbeđivanjem slobodne i pravedne svetske trgovine.

Peto, i konačno, ako putujem u Peking kao nemački savezni kancelar, to radim i kao Evropljanin. Da ne govorim u ime cele Evrope – to bi bilo drsko i pogrešno – već zato što nemačka politika prema Kini može biti uspešna samo kada je ugrađena u evropsku politiku prema Kini.

Uoči moje posete, mi smo, dakle, blisko sarađivali sa našim evropskim partnerima, uključujući francuskog predsednika Makrona, i sa našim transatlantskim prijateljima.

EU je tačno opisala Kinu kako ispunjava trostruku ulogu partnera, konkurenta i rivala – iako su elementi rivalstva i konkurencije svakako narasli poslednjih godina.

Moramo da rešimo ovo tako što ćemo prihvatiti konkurenciju i ozbiljno shvatiti posledice ovog sistemskog rivalstva i uzeti u obzir njih u našoj politici.

Istovremeno, moramo istražiti gde saradnja ostaje u našem zajedničkom interesu.

Na kraju, svetu je potrebna Kina — na primer, u borbi protiv pandemija kao što je kovid-19.

Kina takođe ima ključnu ulogu u okončanju svetske krize sa hranom, u podršci visoko zaduženim zemljama i u postizanju ciljeva održivog razvoja UN. Bez odlučne akcije za smanjenje emisija u Kini, ne možemo pobediti u borbi protiv klimatskih promena.

Stoga je dobro videti da je Peking postavio ambiciozne ciljeve za širenje obnovljivih izvora energije, i ja ću se zalagati da nam se Kina pridruži u preuzimanju veće odgovornosti za zaštitu klime, ne barem na međunarodnom nivou.

Svesni smo da smo u konkurenciji i kada su u pitanju klimatski prihvatljive tehnologije – za najefikasnije proizvode, najpametnije ideje, najuspešnije sprovođenje naših planova. Međutim, ovo zahteva da Kina ne zatvori svoje tržište našim klimatskim tehnologijama.

Suočavamo se sa konkurencijom, jer manja konkurencija uvek znači manje inovacija, u kom slučaju bi gubitnik bila zaštita klime — a time i svi mi.

Tražićemo saradnju tamo gde je to u našem zajedničkom interesu, ali nećemo zanemariti ni kontroverze. Jer to je deo iskrene razmene između Nemačke i Kine.