Dok su kandidati i programi francuske desnice pred izbore aprila 2017. jasni, unutar vladajuće Socijalističke partije Francuske još traju svađe oko kandidata koga do 15. decembra mora da prijavi za učešće na prethodnim izborima za kandidata levice.
Odlučna pobeda i jasan program desnog predsedničkog kandidata Fransoa Fijona zahtevali su brz odgovor, pa je Socijalistička partija juče predstavila orijentacioni program kandidata koga nema kao odgovor na Fijonov „projekat ultraliberalan na ekonomskom i društvenom planu, ultrakonzervativan na planu socijale i ultraradikalan na identitetskom planu, koji vodi jednoj ultrapodeljenoj Francuskoj i koji je predvorje za pobedu Nacionalnog fronta u 2017. godini“, kako je rekao prvi sekretar Socijalističke partije Žan Kristof Kambadelis.
Program je nazvan „Novo francusko Mi“ ( „Un nouveau Nous francais“). U tom programu, do čijeg teksta je došao pariski Mond, između ostalog se, a „radi obnavljanja snage Evrope u vreme nacionalnih država“, promoviše „novi evropski suverenizam“ koji podrazumeva reformu Šengenskog prostora, evropski bezbednosni pakt protiv terorizma, promociju „nove doktrine međunarodne trgovine“ koja bi „isključivala javne službe“ iz kruga tema za pregovore, a uključivala bi u trgovinske sporazume fiskalna pitanja. Najavljuje se i obnavljanje vojne regrutacije radi stvaranja „prave nacionalne garde“, a u unutrašnjoj politici se težište stavlja na daljem jačanju regionalizacije budući da francuska blokada potiče od prevelike centralizacije.
Javni spor između francuskog predsednika Fransoa Olanda i francuskog premijera Manuela Valsa oko toga ko će od njih predstavljati Socijalističku partiju na prethodnim izborima za predsedničkog kandidata levice za javnost je, kako to u porodicama obično biva, okončan jednim francuskim ručkom. Suprotno očekivanjima, premijer nije podneo ostavku niti je dobio otkaz. Portparol francuske vlade i ministar poljoprivrede Stefan le Fol koji sat pre ručka za francuske medije je izjavio da pobeda i program Fijona zahtevaju ujedinjavanje levice i da suprotstavljanje predsednika i premijera na prethodnim izborima ne dolazi u obzir. Samo dan ranije Vals je javno rekao da ne isključuje mogućnost da se na januarskim prethodnim izborima pojavi čak i u slučaju da se na kandidaturu ponovo odluči i Oland, a posle ručka je govorio o tome koliko drži do“lojalnosti“ i „državnog interesa“ kome bi suprotna bila svaka institucionalna kriza. Pa je otputovao službeno u inostranstvo. Ovakav razvoj događaja Valsa čini sve manje, a Olanda sve više uverljivim socijalističkim kandidatom. I pored njegove ogromne nepopularnosti, francuski komentatori podsećaju na Olandova umeća u ovakvim bitkama.
Najmanje dva već prijavljena kandidata za prethodne januarske izbore levice, svoju kandidaturu objašnjavaju željom da se „Oland tuče svim sredstvima“, a među njima je najpoznatiji Olandov bivši ministar ekonomije Arno Montebur. On je čak pozvao simpatizere francuske desnice da u levim izborima učestvuju kako bi mu u tom poslu pomogli i izrazio strah da bi zbog inflacije kandidata (šest prijavljenih i šest najavljenih) i političke eksplozije na vrhu države, levica na izborima sledeće godine mogla da nestane. Posle polupovlačenja Valsa, kome su mediji nadenuli ime „Brut light“, Montebur je intenzivirao svoju medijsku kampanju. U velikom intervjuu za Mond on je izjavio da je „interes Francuske da normalizuje odnose sa Rusijom. „Mi smo uveli sankcije Rusiji koje nisu u našem interesu. Nama je Rusija potrebna zbog njene snage u svetskoj ravnoteži“, rekao je Montebur. On je dodao da Francuska treba postepeno da normalizuje odnose sa Rusijom „s jedne strane da ukinemo sankcije, a s druge su rešenja koja je predložila Rusija u ukrajinskom dosijeu“.
Zanimljivo je da se i Monteburov naslednik na funkciji ministra ekonomije Emanual Makron distancirao od Olanda, podneo kao i Montebur ostavku, i sprema se da na predsedničkim izborima učestvuje samostalno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.