„Oluja“ kao švedski sto: Svako uzme šta mu odgovara

Uzroci i posledice tumačile su se sasvim suprotno, nepomirljivo, i zloupotrebljavali u političke svrhe. O tome da li to raspaljuje nove nesporazume piše Dojče vele.

Dosta teških reči i ove se godine moglo čuti uoči i tokom obeležavanja godišnjice operacije „Oluja“ i stradanja Srba u toj operaciji.

U Hrvatskoj, Oluja je „kruna“ Domovinskog rata i „bitka svih bitaka“, kako je to zabeleženo na portalu Hrvatske radio-televizije (HRT).

HRT detaljno opisuje operaciju kojom su područja takozvane „Republike Srpske Krajine“ vraćena u poredak Hrvatske. Naglašena je i uloga hrvatskih jedinica koje su „spasile opkoljeni Bihać“, navodno od „tragedije kakvu je doživela Srebrenica“.

U sličnom je tonu govorio i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. „Često se govori da je hrvatska vojska spasila Bihać sudbine Srebrenice. Možda, jer Bihać je prevelik grad i teško da bi se onakav pokolj sa elementima genocida, mogao ponoviti u Bihaću“, rekao je Milanović.

Hrvatski predsednik kritikovao je vlasti Srbije i Republike Srpske što su za mesto obeležavanja stradanja Srba tokom Oluje odabrali Prijedor, grad u kojem su „srpske snage tokom proteklog rata ubile hiljade muslimana i Hrvata“.

Saradnja armija Hrvatske i BiH tokom „Oluje“

Tvrdnje hrvatskih zvaničnika o „spašavanju Bihaća“ nisu ostale bez odjeka u Bosni i Hercegovini. Bivši načelnik Petog korpusa Armije Republike BiH Mirsad Selmanović kaže da se Bihaćki okrug četiri godine „uspešno branio od dve srpske vojske“ – misleći tu na vojsku Republike Srpske i vojsku Krajine – kao i od „izdajnika Fikreta Abdića“.

„Sve što je vojska Republike Srpske Krajine imala, bacila je na Bihać, ali je Peti korpus zaustavio napade i uništio desetine oklopnih i borbenih vozila. Tada sam rekao da više nemaju snage da slome naš otpor“, kaže Selmanović za DW.

Brigadir Armije BiH podseća da je na oslabljene srpske položaje hrvatska vojska „udarila svom snagom“, što su iskoristile i jedinice Armije BiH.

Na osnovu Splitskog sporazuma koji su potpisali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, dve vojske su koordinisano delovale protiv srpskih snaga.

Namera je bila, ističe Selmanović, da se sve vojne snage sa zapada prebace na istok prema Republici Srpskoj. „Padom samoproglašene Krajine to je i učinjeno i stvorene su pretpostavke za operaciju Armije BiH ‘Sana 95’ kojom smo oslobodili Bosansku Krupu, Bosanski Petrovac, Sanski Most i Ključ, ranije i Veliku Kladušu“, podseća naš sagovornik.

„Zločinačka“ ili „najčistija“

U BiH je mnogo reakcija na godišnjicu „Oluje“. Među njima, javio se i ministar sigurnosti BiH Nenad Nešić, koalicioni partner predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Nešić je „Oluju“ nazvao „zločinačkom akcijom“ kojom je „proterano 200.000 Srba“.

Nešiću je odgovorio Hrvatski narodni sabor BiH tvrdnjom da je „Oluja bila jedna od najčistijih vojnih operacija u istoriji“.

„Vojno-redarstvena operacija Oluja bila je legalna i legitimna oslobodilačka operacija Hrvatskih snaga koja je omogućila slobodu Hrvatskoj, te dovela do kraja rata u BiH“, navodi HNS.

Glas srpskih žrtava

Nakon centralne manifestacije u Prijedoru u petak (4. avgust), prigodne manifestacije upriličene su širom Hrvatske, BiH i Srbije, uglavnom u hramovima Srpske pravoslavne crkve.

Mediji u Republici Srpskoj preneli su poruku preživelih žrtava da „svi koji su odgovorni za pogrom Srba treba da odgovaraju za zločine koje su počinili prema srpskom narodu“.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta za televiziju N1 kaže da se srpske žrtve Oluje „umanjuju i negiraju“. „Zato je veoma važno što Srbija već osmu godinu na državnom nivou obeležava Dan sećanja na progon i stradanje srpskog naroda“, kaže Linta.

Progonom Bošnjaka do mesta za kninske Srbe?

Zastupnik u Parlamentu BiH Šemsudin Mehmedović (Stranka demokratske akcije) smatra da je manifestacija u Prijedoru pokazala da je Republika Srpska „zajednički projekat Hrvatske i Srbije za podelu BiH i preseljenje Srba iz Hrvatske“.

On veruje da je Republika Srpska uspostavljena kao „model za kontrolu Bošnjaka“ i da Milorad Dodik, Aleksandar Vučić i SPC iz Prijedora zapravo poručuju „da Srbija ostaje predana dogovoru sa Hrvatskom“.

„Zašto u Prijedoru? Pa zato što je Srbija sa Karadžićevim snagama proterivala Bošnjake za interes Hrvatske kako bi napravila mesto za kolone Srba, koje će zbog etničkog čišćenja, stići iz Hrvatske, odnosno Kninske Krajine“, kazao je Mehmedović.

Potpaljivanje fitilja novih nesporazuma

Banjalučki profesor Duško Vejnović napominje da ovakve godišnjice uvek „uzburkaju nacionalističke strasti“ i da se uglavnom zloupotrebljavaju u političke svrhe.

Zato, kako ističe, izostaju ozbiljne rasprave o uzrocima i posledicama „Oluje“, ali i drugih važnijih događaja iz proteklog rata. Smatra da uzroke treba tražiti u „nacionalizmima i ekstremizmima“ koji su doveli do raspada Jugoslavije.

Etnička čišćenja, u jednoj meri plod „dogovorene politike nacionalnih lidera“, imala su velike posledice, kaže Vejnović za DW.

„Posledice su krupne demografske promene, ali i radikalizacija ideja, nacionalizam, pa i ekstremizam, posebno među najugroženijim kategorijama – izbeglicama“, kaže banjalučki profesor.

On upozorava da način na koji je i obeležena i ova godišnjica „Oluje“ na svim stranama zapravo „potpaljuje fitilj za nove konflikte i nesporazume“.