Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi ove sedmice bacila je svetlo na njegove sve čvršće veze sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Dvojica lidera su se proteklih godina sastali više od 40 puta i postali su veoma bliski, a sada jedan drugog nazivaju „dragi prijatelj“.
Sija su kao velikog prijatelja ranije opisivali i drugi svetski lideri, među kojima su Robert Mugabe i Donald Tramp, ali on ne uzvraća uvek ovaj kompliment, kao što je to slučaj kada je u pitanju Putin, piše Gardijan.
2013.
Sijeva prva zvanična poseta inostranstvu u svojstvu predsednika 2013. godine bio je put u Moskvu, gde je rekao Putinu da veruje da njih dvojica imaju slične karaktere i da „se uvek jedan prema drugom odnose sa otvorenom dušom“.
Putin je rekao da su Kina i Rusija „prirodni partneri i prirodni saveznici“.
2014.
Rusija je anektirala Krim, što je čin koji je izazvao međunarodnu osudu, rezulociju Ujedinjenih nacija u podršku suverenitetu Ukrajine i brojne sankcije protiv Rusije.
Nasuprot tome, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Kina „u potpunosti razume“ izazove sa kojima se Rusija suočava.
2015.
Dve zemlje su postigle dogovor o prodaji oružja i druge sporazume, te potpisale „pakt o nenapadanju“ koji uključuje obećanje da neće pokretati sajber napade jedna protiv druge.
U novembru su se Si i Putin sastali u Francuskoj.
2019.
Kinesko-ruski odnos dobio je zvaničnu nadogradnju sa objavom „obuhvatnog strateškog partnerstva“ zasnovanog na uzajamnom razumevanju i „saradnji u kojoj svi dobijaju“.
Dva lidera su takođe ojačala svoje lične veze, dodelivši jedan drugom počasne doktorate – državnog Univerziteta u Sankt Peterburgu i Univerziteta Đinghua.
„Predsednik Putin je strani kolega sa kojim imam najopsežnije odnose. On je moj najbolji prijatelj i veoma cenim naše prijateljstvo“, rekao je tada Si novinarima.
Tokom trodnevne državne posete Moskvi, Putin je poveo Sija na krstarenje rekom Nevom do Sankt Peterburga, gde je ruski predsednik rođen 1952.
Si je rekao da je počastvovan ovim putovanjem.
2022.
Febuar
Na marginama Zimske olimpijade u Pekingu, tokom prvog ličnog susreta Sija sa nekim šefom države od početka pandemije, on i Putin su potpisali ono što je postalo poznato kao „bezgranično“ partnerstvo.
Objavivši uspon bilateralnih odnosa, Si i Putin su izjavili da neće postojati „zabranjena područja saradnje“.
Nekoliko sedmica kasnije, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Izveštaji iz tog vremena navodili su da su zapadne obaveštajne službe sugerisale da je Si znao za to, ali da je pitao Putina da sačeka sa invazijom dok se ne završe Olimpijske igre.
U drugim izveštajima se nagoveštavalo da je Rusija tražila vojnu pomoć ili oružje od Kine.
Do današnjeg dana, Kina ustrajava u tvrdnjama da nije znala za Putinove planove.
Invazija je donela neprijatan trenutak u odnosima Sija i Putina pošto se svet obrušio na Rusiju a Kina je pokušavala da stoji uz svog prijatelja a da ne bude uhvaćena u unakrsnoj vatri sankcija i drugih kaznenih mera.
Mart
Si i viši kineski zvaničnici su odbili da osude invaziju, i tokom narednih godinu dana će sve više pokazivati podršku stavu Rusije dok istovremeno predstavljaju Kinu kao neutralnog mirotvorca.
U martu je u jednom izveštaju navedeno da je otkriveno da postojanje bliskih veza između ruskih i kineskih državnih medija – koje karakteriše stroga vladina kontrola informacija – omogućava da se ruska propaganda ubrzano širi kroz Kinu, što je dovelo do „nacifikacije“ Ukrajine u očima nekih kineskih građana i do usvajanja proruskog raspoloženja.
April
Viši zvaničnici Sjedinjenih Država pozvali su Kinu da iskoristi svoj uticaj i ubedi Rusiju da okonča invaziju na Ukrajinu.
Kina je tome stavila prigovor, odbacujući „pritisak i prisilu“ strana kao što su SAD i krivicu svalila na Ameriku i NATO, optužujući blok za „hladnoratovski mentalitet“.
Maj
Tokom jednog telefonskog razgovora, Si je rekao Putinu da Rusija ima podršku Kine po pitanjima suvereniteta i bezbednosti.
Jun
Si i Putin su se ponovo sastali, ovog puta virtuelno, tokom Brics samita lidera.
Obojica su osudili ekonomske sankcije koje su zapad i drugi saveznici uveli Rusiji.
Septembar
Si i Putin su se još jednom sreli na regionalnom samitu u Uzbekistanu, koji je kineski predsednik odabrao za svoje prvo međunarodno putovanje od početka pandemije.
U komentarima koje su neki analitičari protumačili kao znak izvesnog neslaganja njih dvojice, Putin je rekao da razume „pitanja i zabrinutost“ koje Si ima u vezi Ukrajine.
Okupljanje regionalnih i lidera centralne Azije u Samarkandu posmatrano je kao test „bezgraničnog“ prijateljstva.
Centralna Azija je oblast gde su Rusija i Kina više konkurenti nego saradnici, što analitičari nazivaju „tihim rivalstvom“.
Oktobar
Nacrtom rezolucije Savet bezbednosti UN je u oktobru pokušao da osudi Putinovu aneksiju ukrajinske teritorije ali doživeo je neuspeh pošto je Rusija, kao stalni član SB, stavila veto.
Kina nije podržala Rusiju ali se uzdržala od glasanja.
2023.
Februar
Rezolucija UN kojom se Rusija poziva da okonča neprijateljstva u Ukrajini i povuče svoje snage je usvojena, a Kina se ponovo uzdržala od glasanja.
Kina je objavila mirovni plan u 12 tačaka, koji je zapad odbacio, pozivajući na prekid vatre i ukidanje sankcija, te sugerišući da bi Kina i njene kompanije trebalo da pomognu u posleratnoj obnovi.
Plan je sastavljen bez konsultacija sa Ukrajinom.
U njemu nije kritikovana Rusija niti se pozivalo na bilo kakvo povlačenje snaga, ali je naglasio izjavu o izbegavanju nuklearnog naoružanja i napadima na civile.
Mart
Si je u Pekingu ugostio glavnog Putinovog saveznika, beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Analitičari su ukazali da je topla dobrodošlica koju je Si poželeo šefu države sa „statusom međunarodnog izgnanika“ koji je direktno pomagao Putinovu invaziju, ignorišući molbe ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, potkopao tvrdnju Pekinga da je neutralni mirotvorac.
Si je 20. marta započeo državnu posetu Moskvi, samo nekoliko dana pošto je Međunarodni krivični sud izdao nalog za Putinovo hapšenje pod sumnjom da je počinio ratne zločine.
Dvojica lidera su se pozdravili kao stari prijatelji, a na jednom neformalnom sastanku Si je rekao da je Kina spremna da sa Rusijom „čuva svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.