„Ona bira i Bajdena i Trampa“: Zašto bi Đorđa Meloni mogla da bude glavna snaga u Evropi?

Od tada ako se premotaju dve godine unapred kažu da je ova političarka krajnje desnice napravila iskorak.

Ubedila zapadne lidere u njenu nepokolebljivu podršku Ukrajini, dok je svoju respektabilnost iskoristila na poziciju lidera među evropskim desničarskim snagama, piše Politico.

Pritisak Melonijeve primorao je Brisel da ukine planirana ograničenja upotrebe pesticida i smanji svoj klimatski paket.

Takođe je, pod njenim uticajem, u velikoj meri promenjen stav Evrope o migracijama od onog koji se fokusirao na azil i preraspodelu među državama EU, ka plaćanju trećim zemljama da zadrže migrante van granica bloka.

Meloni će u nedelju otputovati u Egipat kako bi stala uz Fon der Lajen dok potpisuje sporazum o migraciji prema kojem će EU platiti Kairu čak 7,4 milijarde evra za podršku vladinim finansijama i obuzdavanje migracija (iako je egipatski ministar finansija naveo nižu cifru – između 4,6-5,5 milijardi evra).

Ipak, ima mnogo prostora za rast uticaja Melonijeve, navodi se.

U junu, Evropljani glasaju na izborima u celom bloku koji će verovatno rezultirati proširenim desničarskim blokom u parlamentu

Italijanska premijerka je spreman da postane duhovni vođa tog bloka, gurajući Brisel udesno u svemu, od migracione politike do zelenog dogovora, ambicioznog paketa klimatskih zakona koji je postao vreća za udaranje desnice.

Uprkos nekim optimističnim naslovima, italijanska ekonomija je zaglavljena u drugoj brzini, slabeći kredibilitet Rima za velike političke odluke.

I uprkos trenutnom lošem stanju francusko-nemačkih odnosa, Pariz i Berlin su i dalje, strukturno gledano, određivači tempa evropske politike, a Poljska pod premijerom Donaldom Tuskom postaje sve važniji igrač.

Protivnici u Italiji takođe upozoravaju da Melonijeva vlada koristi kampanju protiv surogat trudnoća kako bi tiho narušila LGBTQ+ prava.

„Kao što se može očekivati od konzervativca brenda ‘Bog, domovina i porodica’, Meloni i njena stranka su dugo bili neprijateljski nastrojeni prema unapređenju LGBTQ+ jednakosti u domenu porodičnog života, gorljivo se protiveći istopolnom roditeljstvu,“, napisao je Andrea Karlo, britansko-italijanski istraživač, u tekstu za Politico prošle godine.

U novembru će američki birači birati između aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Ako prvo prevlada, Meloni bi mogla da nastavi vezu koju i Bela kuća i njena kancelarija definišu kao „pozitivnu“. Ako je u pitanju Tramp, mogla bi da unovči mesece diskretnih napora da pridobije desnicu MAGA, postajući evropski saveznik manje otrovan od mađarskog Viktora Orbana – neka vrsta Megi Tačer u odnosu na Ronalda Regana.

„Ona je u Italiji daleko najbliža političarka Trampu“, rekao je Marko Damilano, italijanski politički analitičar.

„A na evropskom nivou, njena vlada bi bila u najboljoj poziciji“ da izgradi veze sa Trampovom administracijom.

Uprkos nedavnom izbornom porazu na Sardiniji, njen rejting – 41 odsto – ostaje neverovatno visok za italijanskog premijera dve godine nakon izbora.

Sada je pitanje šta će ona uraditi sa svojim političkim kapitalom i da li će ostati verna proukrajinskom, pro-NATO taboru u slučaju da se Tramp vrati u Belu kuću ?

Meloni se ya sada pokazala posebno vešta u italijanskoj diplomatskoj tradiciji igranja na obe strane. Umesto da postane evropska bauk žena a la Orban, Meloni je ostala u šatoru dok je u poslednje dve godine imala sve veći uticaj na politiku EU.

Tramp ili Bajden? I jedan i drugi!

Upitan da opiše svoj željeni ishod na predsedničkim izborima u SAD, Nikola Prokačini, koji je ko-voditelj Melonijeve frakcije u Evropskom parlamentu, rekao je: „Nadamo se da će Tramp pobediti“, iako je brzo pratio tu izjavu sa kvalifikacijom: “ Ali očigledno je da je Đorđa ima veoma dobre odnose sa predsednikom Sjedinjenih Država Džo Bajdenom“.

„Kao lider velike evropske ekonomije, ona bi bila referentna tačka za Trampa u Evropi“, tvrdio je Andrea di Đuzepe, poslanik partija Braća Italije sa sedištem u Severnoj Americi koji je zadužen za kontakt sa američkim republikancima.

Njena otvorenost prema Trampu sigurno će produbiti sumnju među najotpornijim saveznicima Ukrajine u Evropi u vezi sa njenom dugoročnom pozicijom, posebno nakon što je italijanska premijerka uhvaćena kako se žali prošlog novembra na „zamor Ukrajine“ afričkom lideru za koga se ispostavilo da je bio šaljivdžija.

Ali usred nesuglasica između Brisela i Mađarske oko pomoći Ukrajini, Meloni je bila ta koja je pomogla da se Orban ubedi da potpiše paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.

Oni koji su se izbliza bavili Melonijevom ukazuju na ključnu razliku između nje i ljudi poput Orbana ili bivšeg poljskog premijera Mateuša Moravjeckog.

Ona je skrupulozna u pogledu toga da ne pređe crvene linije bloka u pogledu vladavine prava ili da izgleda nelojalna poretku NATO-a koji predvode SAD.

Dodajte tome njeno poznavanje stranih jezika — bolje od mnogih njenih prethodnika — i njen pobednički, neformalan način na međunarodnim sastancima (poznata je po tome što svoju pernicu, kao student, postavlja ispred sebe tokom okupljanja lidera), i imate visok primer italijanske diplomatije.

Ako Fon der Lajen bude izabrana za drugi mandat najverovatnije će imati posla sa Evropskim parlamentom u kojem će, prema anketi Politico, desničarske stranke imati znatno više mesta nego tokom ovog saziva — i gde će Meloni još jednom verovatno će igrati ključnu ulogu.

Uticaj Melonija na pitanja EU će verovatno rasti, a ne opadati u narednim mesecima. A Fon der Lajen će biti potrebna podrška Melonijeve da bi dobila kvalifikovanu većinu među ostalih 26 lidera EU u korist odobravanja drugog mandata.

Otuda  užurbani raspored putovanja u Italiju fon der Lajen. Bila je u Rimu dva puta 2023. i jednom početkom 2024., dva puta u Emiliji Romanji i jednom na Lampeduzi, žarištu za migrante koji stižu čamcem sa Sicilije, zajedno sa nekoliko susreta jedan na jedan na marginama međunarodnih konferencija.

Iako Melonijeva desničarska grupacija neće biti daleko najveća u Evropskom parlamentu (ta čast će verovatno ostati EPP, na putu da osvoji 177 mesta), ona se sve više doživljava kao ideološki pokretač koji tera EPP udesno. Poput fon der Lajen, predsedavajući EPP-a Manfred Veber udvarao se Meloni tokom serije sastanaka jedan na jedan, podstičući razgovore da bi italijanska premijerka mogla da da ponudu da se pridruži konzervativnoj grupi.

Sa Orbanovim Fidesom na njenoj strani, Meloni — kao lider zemlje G7 — bi predsedavala proširenom desničarskom frakcijom u Evropskom parlamentu koja bi mogla da formira ad hoc saveze sa ekstremno desničarskom ID grupacijom.

„Meloni je bila eksplicitna o tome šta želi da radi“, rekao je Leo Goreti, stručnjak za italijansku spoljnu politiku na Institutu za međunarodne poslove u Rimu.

„Ona želi da okupi konzervativce i nacionaliste, odražavajući sklonosti njene sopstvene koalicije desnog centra.

Upitan kako bi Meloni mogla da ostvari svoj novootkriveni uticaj na evropskoj i globalnoj sceni nakon evropskih izbora, drugi zvaničnik EPP-a pod uslovom da ne bude imenovan je rekao: „Ona će se predstaviti kao neformalni lider svega desno od EPP – to je njen san“.