Foto: Shutterstock/TPYXA_ILLUSTRATIONTo što je predsednik Rusije Vladimir Putin zmislio kada je 24. februara prošle godine naredio da se napadne Ukrajina – ne samo da se nije ostvarilo, nego je i prilično poljuljalo njegov diktatorski imidž.
Putin godinama vlada misleći da je predsednik celog sveta, da može da odlučuje ko će šta da bude, ko će u kojim granicama da živi…
Igra se sa životima miliona ljudi, pomerajući ih kao figure na njegovoj šahovskoj tabli.
Sada, godinu dana posle invazije, konačno mogu da zamislim kako mu nije dobro.
Od nečega što je u njegovoj glavi trebalo da bude gotovo za tri dana, došli smo do toga da godinu dana kasnije i dalje ne uspeva da osvoji četiri ukrajinske oblasti za koje je zamislio da će biti deo Rusije.
Nije očekivao da će Ukrajinci i Ukrajinke da pokažu takav otpor, da će Evropa da se ujedini protiv invazije, da će Amerika da izdvaja neverovatne količine novca kao pomoć Kijevu, da ga Kina i Indija neće podržati…
Ovo je najpre borba građana i građanki Ukrajine za očuvanje svog nacionalnog identiteta i očuvanje svoje zemlje.
Ovo je njihova borba da žive slobodno, da se otrgnu od kandži čoveka koji pokušava da im to oduzme.
A potom je i borba za jedinstvo Evrope, koja je prethodnih godina upala u veliku krizu i sada se konačno vraća na pravi put, put solidarnosti.
Čini se da se EU već konsolidovala, i da je svesna da proširenje mora da se ubrza, pa možda u tome obuhvate i Zapadni Balkan, videćemo.
Nažalost, invazija jeste i borba za političke interese – za grabljenje moći i globalnih pozicija.
Gde je Srbija?
Srbija, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ratnom huškaču iz devedestih i ratnom profiteru koji se obogatio na tragediji nesrpskog stanovništva u BiH, Hrvatskoj i Kosovu, i njegovoj sviti korupmiranih i kriminalnih saboraca i saborkinja, nalazi se izopštena iz demokratskih tokova.
Nadam se da grešim, ali čini mi se da je Srbija jedina zemlja u kojoj većina građana i građanki podržava rusku invaziju.
Voleli bi da “fantastični” ruski predsednik pobedi zao i loš Zapad.
A Vučić bi najviše voleo da bude kao Putin.
Sve te njegove priče kako je Srbiji mesto u EU su jedna velika laž.
Najviše bi želeo da kao i 1995. – kada je nadgledao granatiranje Sarajeva – opet gleda patnju i stradanja.
Srećom, Srbija je mala i presiromašna zemlja za Vučićeva maštanja.
I EU se trgnula i shvatila kome gleda kroz prste, tako da će Srbija morati kad tad da uvede sankcije Rusiji.
Nazire li se kraj rata?
Nažalost, ne.
Rat će trajati još dugo.
Za čoveka kao što je Putin, predaja nije opcija.
To su i srpskim novinarima i novinarkama potvrdili svi zapadni izvori s kojima smo nedavno razgovarali u Londonu.
Međutim, iako mnogi najavljuju novu rusku ofanzivu na proleće, pitanje je koliko je zapravo jaka ruska vojska.
Čak i paravojne formacije, kao što je Vagner grupa, ne mogu da pomognu Putinovoj vojsci.
Tu su i unutrašnji probemi s kojima se suočava – ekonomija, mobilizacija…
Putin (bar za sada) neće upotrebiti nuklearno oružije, jer dobro zna koje bi posledice toga bile.
A bile bi katastrofalne po sve nas.
S obzirom na to da Ukrajina, uz pomoć Zapada, pruža veliki otpor, kao i da Rusija nije ostvarila značajnije ciljeve (i to uz ogromne gubitke), velike su šanse da se Putin preorijentiše na drugu lokaciju – da otpočne još neki rat, a Zapadni Balakan je za Rusiju savršen za to.
Tu su i Poljska, Moldavija…
Zato je sada važno da međunarodna zajednica ne odustane od pomoći Kijevu, jer ako bi Rusija uspela da prisvoji ukrajinske teritorije, svet više nikad ne bi bio isti.
Doduše, nije isti od 24. februara 2022.
Slava Ukrajini!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
