Opasnosti od nove ruske invazije na Ukrajinu: 15 nuklearnih reaktora bilo bi u ratnoj zoni

Svet, kaže, potcenjuje rizik od konvencionalnog rata punog obima koji bi mogao da izazove katastrofalan kvar reaktora, izazivajući regionalnu vanrednu nuklearnu situaciju bez presedana.

Pretnja je stvarna, ukazuje. “Ukrajina u velikoj meri zavisi od nuklearne energije, održava četiri nuklearne elektrane i upravlja uništenom nuklearnom lokacijom u Černobilju.

U novom velikom ratu, svih 15 reaktora u ukrajinskim nuklearnim postrojenjima našli bi se u opasnosti”, navodi Huper.

Otkako je čovečanstvo prvi put upotrebilo atom, svet je doživeo dve „velike“ nesreće – Černobilj i katastrofu u Fukušimi u Japanu.

Ruska invazija, zajedno sa produženim konvencionalnim ratom širom Ukrajine, mogla bi da izazove više nesreća za svega nekoliko dana i to do “nivoa 7” na skali Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Takva nepredviđena situacija izazvala bi, procenjuje Huper, masovni egzodus izbeglica i mogla bi da učini veliki deo Ukrajine nenastanjivim decenijama.

Pretvaranje Ukrajine u distopijski pejzaž, ispresecana radioaktivnim zonama bio bi ekstreman metod da se dobije odbrambena zona koju, čini se, želi ruski predsednik Vladimir Putin.

Upravljanje ogromnom migracionom krizom usmerenom na Zapad i čišćenje životne sredine bi godinama obuzimalo Evropu.

To bi odvratio pažnju evropskih lidera i osnažio nativističke vlade koje imaju tendenciju da budu usklađene sa nižim interesima Rusije, dajući Rusiji previše prostora za disanje dok se država nalazi na ivici tehnološke, demografske i finansijske iscrpljenosti.

Iskreno rečeno, integritet ukrajinskih nuklearnih reaktora je strateško pitanje, kritično i za NATO i za države koje nisu članice NATO-a.

Izazivanje teške radiološke nezgode u strateške svrhe je neprihvatljivo, ukazuje u tekstu.

“Namerno izazivanje nuklearne katastrofe, sprečavanje mera da se ublažili ili omogućavanje reaktorima da se namerno tope i potencijalno kontaminiraju šire delove Evrope jednostavno bi bio nuklearni rat bez bombi”, smatra Huper.

Rusija je, podseća, više puta koristila Ukrajinu da testira koncepte za ratovanje u „sivoj zoni“, gde napadač nastupa odmah iza praga otvorenog sukoba.

S obzirom na očigledan interes Rusije za krstareće rakete na nuklearni pogon koje izbacuju radijaciju, robotske podvodne bombe sa radiološkim ispadnim opterećenjem, destruktivne anti-satelitske testove i drugo nihilističko oružje koje šteti svetu, aktuelna ruska “druženja sa ratom” u “sivoj zoni“ u Ukrajini može, za ostatak Evrope, postati stvar procene količine jonizujućeg zračenja koje apsorbuju ljudi.

Ukrajinska nuklearna elektrana Zaporožje predstavlja poseban rizik.

To je druga najveća nuklearna elektrana u Evropi (u suštini povezana sa francuskim reaktorskim kompleksom u blizini Kalea) i jedna od 10 najvećih nuklearnih elektrana na svetu.

Lokacija je malo zaštićena, a šest reaktora sa vodom pod pritiskom VVER-1000 lako bi mogli biti upleteni u bilo koju rusku invaziju.

Ako dođe do rata, borba će se voditi blizu. Nuklearna elektrana u Zaporožju nalazi se samo 321 kilometar od linije fronta u regionu Donbasa i nalazi se na teško odbranjivoj istočnoj obali reke Dnjepar.

Osim geografskih opasnosti, elektrana obezbeđuje oko četvrtinu ukupne električne energije Ukrajine.

S obzirom na važnost električne energije, menadžeri postrojenja neće biti voljni da je zatvore, obezbeđujući reaktore tek u poslednjoj mogućoj sekundi.

Osim toga, eventualni sajber napad iz Rusije mogao bi da izazove kvar na elektrani i pre nego što bitka stigne do kapija reaktora.

Direktno bombardovanje bi moglo da izazove ozbiljna oštećenja zaštitnih struktura reaktora. Dok su same strukture reaktora jake, ratovanje u elektrani moglo bi usmrtiti ključno osoblje i uništiti komandno-kontrolne strukture, senzore za nadzor ili kritičnu infrastrukturu za hlađenje reaktora.

Ako reaktori pretrpe bilo kakve operativne anomalije, upravljanje krizama biće teško, ističe Huper. Infrastruktura za podršku potrebna za bezbedno upravljanje reaktorom će se urušiti tokom sukoba.

Rizici su veoma visoki. Svet se nikada nije suočio sa nekontrolisanim kvarom u velikoj nuklearnoj elektrani. Veoma realna perspektiva produženog i neublaženog incidenta u elektrani sa šest reaktora u ratnoj zoni morala bi biti tema hitnih konsultacija širom Evrope i NATO-a.

Nuklearne katastrofe su retko lokalizovani događaji.

Kada se Černobil dogodio, Putin je uživao u KGB-u u istočnoj Nemačkoj. On svakako mora da se seti da je nesreća izbacila snop opasnih radioaktivnih zagađivača u vazduh, šireći kontaminaciju i strah širom Evrope.

Jedan opasan zagađivač, cezijum-137, proširio se hiljadama milja, iako je većina „ispala“ iz atmosfere u krugu od 200 milja od postrojenja stvarajući velike „zabranjene“ zone u oblastima Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Isto bi bilo i sa Zaporožjem. Ako se reaktori oštete može se očekivati da će vremenski uslovi gurnuti opasne nivoe cezijuma-137 i drugih zagađivača direktno na zapad. Padavine će kontaminirati ključni vodni put Ukrajine, evropsku žitnicu, i potencijalno – u zavisnosti od vrste kontaminacije i vremenskih obrazaca – ugroziti zalihe vode za piće širom Evrope.

Naravno, priroda je prevrtljiv partner, i, ako Putinovi osvajači izazovu nekontrolisani slom, zimski vetrovi bi mogli da se promene gurajući radijaciju preko regiona Donbasa u Rusiju.