Organizacije država izvoznica nafte (OPEK) poručile su Evropskoj uniji da sadašnje i buduće sankcije Rusiji mogu stvoriti jedan od najvećih ikada šokova u snabdevanju naftom i da bi bilo nemoguće nadokbnaditi tu količinu, ali i nagovestile da neće povećati proizvodnju.
Zvaničnici Evropske unije održali su juče u Beču razgovore sa predstavnicima OPEK u jeku poziva toj grupi da poveća proizvodnju i dok EU razmatra potencijalne sankcije na rusku naftu.
”Potencijalno bismo mogli imati gubitak od preko sedam miliona barela dnevno ruske nafte i ostalih izvoznih tečnosti, kao rezultat sadašnjih i budućih sankcija”, kazao je generalni sekretar OPEK-a Mohamed Barkindo, navodi se u primerku njegovog govora u koji je Rojters imao uvid, a prenose Vijesti i Hrvatska radio-televizija: ”Imajući u vidu sadašnju potražnju, bilo bi skoro nemoguće nadomestiti gubitak u količini tolikih razmera.”
Uzevši u obzir trenutno stanje u sektoru, nastavio je Nigerijac, bilo bi gotovo nemoguće zamijeniti gubitak količina te magnitude.
Evropska unija je na sastanku sa državama proizvođačima nafte ponovila svoj poziv da razmotre mogu li povećati isporuke kako bi se smirile cene nafte, kazao je za Rojters jedan zvaničnik Evropske komisije.
Predstavnici EU takođe su ukazali da OPEK ima odgovornost da obezbedi uravnotežena naftna tržišta, kazao je zvaničnik.
OPEK se protivi pozivima Sjedinjenih Država i Međunarodne agencije za energiju da pumpa više nafte kako bi stabilizovali cene koje su prošlog meseca dostigle rekord u poslednjih 14 godina, nakon što su Vašington i Brisel uveli sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
Na sastanku sa OPEK-om, EU je poručila da OPEK može da poveća proizvodnju iz rezervnih kapaciteta, navodi se u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.
Ipak, Barkindo je kazao da je sadašnja nestabilnost na tržištu rezultat faktora koje OPEK ne može da kontroliše, što je signal da grupa neće pumpati više nafte.
Ruska nafta do sada nije bila obuhvaćena sankcijama. Međutim, evropski blok se prošle nedelje saglasio da uvede sankcije na ruski ugalj – što su prve kaznene mere koje se odnose na neki energent – a pojedini visoki evropski zvaničnici kazali su da bi nafta mogla biti sledeća.
Evropska komisija pravi nacrt predloga za naftni embargo Rusiji, kazali su juče šefovi diplomatija Irske, Litvanije i Holandije na sastanku evropskih ministara inostranih poslova u Luiksemburgu, mada nije postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.
Australija, Kanada i SAD koje se manje oslanjaju na Rusiju od Evrope, već su zabranile kupovinu ruske nafte.
EU očekuje pad upotrebe nafte za 30 odsto do 2030, u odnosu na nivo iz 2015, u okviru planirane politike borbe protiv klimatskih promjena – mada na kratke staze, embargo bi izazvao trku da se ruska nafta zamijeni alternativnim zalihama.
Trenutne članice OPEK-a su Alžir, Angola, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, Kongo, Saudijska Arabija, UAE i Venezuela.
OPEC+, prošireni format saveza kojem se pridružila i Rusija, u svibnju će povećati proizvodnju za 432 tisuće barela u sklopu planiranog postupnog napuštanja rezova u proizvodnji uvedenih tokom pandemije kovida-19.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.