OPEK smanjuje proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno

Najveći svetski proizvođači nafte, među kojima su Saudijska Arabija i Rusija, danas su se sastali uživo prvi put posle marta 2020. godine, a neposredno nakon što su izdali saopštenje, sirova nafta Brent poskupela je 1,5 odsto na više od 93 dolara, dok je cena američke nafte uvećana za 1,7 odsto, na 88 dolara.

„Moram da vidim detalje te odluke, ali sam svakako zabrinut, to je bilo nepotrebno“, rekao je američki predsednik Džo Bajden CNN-u.

Odluka o smanjenju proizvodnje stupa na snagu u novembru, a predstavnici OPEKA-a će se ponovo satati u decembru.

U današnjem saopštenju navodi se da je odluka o smanjenju proizvodnje doneta „u svetlu neizvesnosti koja okružuje globalnu ekonomiju i izglede za tržište nafte“.

Globalne cene nafte naglo su uvećane nakon napada Rusije na Ukrajinu i dostigle su 139 dolara za barel u martu, ali su u drugoj polovini godine počele da padaju, pa je Brent od kraja juna pojeftinio 20 procenata.

U grupaciji OPEK+, koja kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje nafte, nadaju se da će sprečiti pad potražnje usled oštrog ekonomskog usporavanja u Kini, Sjedinjenim Državama i Evropi.

Situaciju čine nejasnom i sankcije zapada ruskom naftnom sektoru. Iako se ruska proizvodnja održala bolje nego što se predviđalo, a snabdevanje je preusmereno na Kinu i Indiju, nejasno je šta će se dešavati ako se primenu odluka Grupe 7 o ograničavanju cene ruske nafte.

Uoči današnjeg sastanka u Beču članice OPEK-a su bile pod velikim pritiskom Bele kuće da ne smanjuju proizvodnju, jer Bajden po svaku cenu želi da uoči izbora spreči poskupljenje energenata, a posebno benzina.

Najbliži Bajdenovi saradnici su danima uoči sastanka lobirali u Kuvajtu, Sudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima da glasaju protiv smanjenja proizvodnje, rekao je izvor iz Bele kuće CNN-u.

Smatra se da bi smanjenje proizvodnje bila „totalna katastrofa“ i važno je da svi shvate koliko su veliki ulozi, navodi se u dokumentu koji je Bela kuća poslala Ministarstvu finansija, u koji je CNN imao uvid.

Mesec dana pre kritičnih izbora za Kongres cene benzina u SAD ponovo su počele da rastu, što predstavlja politički rizik koji Bela kuća očajnički pokušava da izbegne.

Rast cena nafte, koji će pratiti smanjenje proizvodnje, mogao bi da znači da će inflacija duže ostati na višem nivou, a to će povećati pritisak na Federalne rezerve da još agresivnije povećaju kamatne stope, što dodatno uvećava opasnost od recesije.