Opet problemi sa Bregzitom, Tereza Mej na tankom ledu 1Foto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA

Šefovi država i vlada Evropske unije na vanrednom samitu u Briselu (10.4.) moraju da se slože sa još jednim odgađanjem Bregzita. Ako to ne učine, višemesečni napori su bili uzaludni.

Vreme do neuređenog Bregzita ističe. To već poznajemo. Pred sam izlazak prvobitno predviđen za 29. mart, satovi su zaustavljeni i prebačeni na 12. april. Ako ne bude dogovora sa EU, Velika Britanija će tog dana napustiti Evropsku uniju bez ugovora, osim ako se na vanrednom samitu ne postigne saglasnost o još jednom pomeranju roka. U tom slučaju bi šefovi država i vlada EU morali da znaju sa kakvim ciljem se to radi. Prosto odlaganje bez nekakvog britanskog plana – na to neće pristati.

Situacija je već mesecima ista. Ni britanska premijerka Tereza Mej ni većina u Donjem domu, a kamoli u Evropskoj uniji, nisu za neuređeni Bregzit. Zbog toga je još krajem prošle godine napisan sporazum – koji je Donji dom tri puta odbijao. Mej sada pokušava da sa opozicionim Laburistima nađe rešenje, i to ne uspeva, pri čemu sada desno krilo njene konzervativne stranke diže ustanak.

Boris Džonson upozorava na opasnost od „porobljavanja“

Opet problemi sa Bregzitom, Tereza Mej na tankom ledu 2
Foto: EPA/DANIEL IRUNGU

Bivši ministar spoljnih poslova Boris Džonson rekao je da bi jedna od mogućnosti koje je ispitao zajedno sa šefom Laburista Džeremijem Korbinom – trajna carinska unija sa EU – značila „porobljavanje“ Velike Britanije. Džonson samo čeka da nasledi Terezu Mej kao šeficu stranke i premijerku. U tom slučaju bi i EU morala da se suoči sa vrlo tvrdim pregovaračem. S druge strane, mnogi poslanici traže da Korbin pristane na saradnju sa konzervativcima samo ako se održi još jedan referendum o „Bregzitu“. No, ni Korbin ni Mej to ne žele. Osećaju se obaveznim na poštovanje glasanja iz 2016, kada je 52 odsto Britanaca bilo za izlazak, a 48 odsto za ostanak.

Pod takvim pritiskom, Tereza Mej je zatražila odgađanje izlaska za kraj juna. To bi bilo neposredno posle izbora za Evropski parlament na kojima bi morali da učestvuju i Britanci. A to bi bilo škakljivo. Mnogi ne bi znali ni kako, ni zašto, da glasaju, kada njihova zemlja ionako napušta EU. Predsednik Saveta EU Donald Tusk je čak zatražio da se Bregzit odgodi na duži rok – do godinu dana.

Meka Merkelova, tvrd Makron

Tereza Mej je neposredno pred vanredni samit još jednom posetila dva najvažnija partnera u EU, nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednik Emanuela Makrona – i naišla na vrlo različite reakcije. Merkelova i dalje spram Britanaca gaji beskrajno strpljenje i učinila bi sve da spreči neuređeni Bregzit. Makron je, međutim, ostao tvrd i hteo bi da zna zašto bi uopšte trebalo da pristane na odlaganje. On hoće da vidi plan i da spreči da Velika Britanija u preostalom vremenu utiče na važne aspekte EU kao što su nova Evropska komisija, agrarna politika ili budžet.

Franciska Brantner iz Zelenih, bivša poslanica Evropskog parlamenta, danas poslanica Bundestaga, to vidi slično kao Makron: „Jednom stvar mora da se okonča. Onaj ko popusti ludacima, dobiće još više ludaka“, upozorava ona. Tuskova ideja fleksibilnog odgađanja da bi mogao da sagradi most ka Britancima, za nju je „most koji ne vodi ni u šta“.

Neki veliki automobilski koncerni u Velikoj Britaniji se pripremaju za slučaj neuređenog Bregzita. Oni hoće da od sledećeg ponedeljka zatvore svoje pogone u toj zemlji na pet dana. Na taj način žele da se pripreme za slučaj mogućeg haotičnog Bregzita 12. aprila. Jer, moglo bi da dođe do zastoja u snabdevanju rezervnim delovima i isporuci vozila, a tome treba dodati i nove carinske formalnosti, certifikacije i druge probleme. To sve možda neće tako biti, ali može da bude. Koncerni ne žele da se oslone samo na puke nade.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari