Oporezujmo bogate da spasimo planetu

Postizanje tog cilja će biti izuzetno izazovno, ali je i moguće i priuštivo – ako osiguramo da najbogatiji na svetu plate svoj pošten deo.

Nejednakost je naglo porasla proteklih godina.

Dok je tokom pandemije preko 160 miliona ljudi zapalo u siromaštvo, deset najbogatijih ljudi na svetu je udvorstručilo svoje bogatstvo.

Deset odsto najbogatijih u svetskoj populaciji sada imaju 52 odsto globalnih prihoda i drže 77 odsto globalnog bogatstva, dok 50 odsto najsiromašnijih imaju svega osam odsto globalnih prihoda i dva odsto globalnog bogatstva.

Ovaj jaz nastavlja da se širi.

Milijarde ljudi pate od rastućih troškova života i stagnirajućih plata, a sa recesijom na pomolu izgledi za postizanje većeg bogatstva deluju sumorno.

Svet nikada nije bio tako bogat, ali ipak većina ljudi trpi hroničnu ekonomsku nesigurnost.

To je recept za duboko polarizovana, disfunkcionalna društva, propadanje demokratije i opasno nestabilan svet.

Ekonomska nejednakost se ogleda u klimatskoj nejednakosti.

Kako IPCC ističe, 10 odsto domaćinstava sa najvišim emisijama po glavi stanovnika – to jest, najbogatija domaćinstva globalno – doprinose sa do 45 odsto emisija GHG zasnovanih na potrošnji domaćinstava.

Pedeset odsto sa dna lestvice – odnosno četiri milijarde ljudi, od kojih su mnogi suočeni sa ozbiljnom energetskom nesigurnošću – doprinose samo 13-15 odsto.

Ovde, takođe, jaz nastavlja da se širi: jedan odsto najbogatijih – 63 miliona ljudi koji zarađuju najmanje 109.000 dolara godišnje – su daleko najbrže rastući izvor emisija ugljenika.

A to se dešava u vreme dok, svakog meseca, svet troši više od jedan odsto svog preostalog ugljeničnog budžeta za ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Ali nesrazmernost u emisijama je samo deo priče.

Kako se ističe u novom izveštaju IPCC-a, postoji ogroman broj naučnih dokaza koji pokazuju da je pravičan pristup klimatskim akcijama, u kojem su koristi i tereti potrebne transformacije pravedno raspoređeni, od vitalnog značaja za izgradnju društvenog poverenja, bez kojeg će cilj zacrtan za 2030. biti gotovo nemoguće dostići.

To je u skladu sa našom procenom u „Earth4All“.

Mi predviđamo da će, osim ako ne bude preduzeta usklađena akcija, nejednakost nastaviti da raste tokom celog ovog veka, što će dovesti do porasta socijalnih tenzija i nemira – i otežati borbu sa egzistencijalnim krizama kao što su klimatske promene.

Koncentrisanje bogatstva vodi ka koncentrisanju siromaštva, dok najbogatiji akteri uživaju u neproporcionalnom uticaju na izbore i javnu politiku.

To ugrožava poverenje u demokratiju, otežavajući vladama da donose dugoročne odluke koje služe opštem dobru.

Zemlje u kojima je jednakost zastupljenija uglavnom imaju veće nivoe poverenja u vladu, kao i bolje rezultate kada su u pitanju obrazovanje, zdravlje i dugovečnost, gojaznost, smrtnost dece, zločin i životna sredina.

Kako se jasno navodi u izveštaju IPCC, sprečavanje najgorih efekata klimatskih promena zahteva duboku ekonomsku transformaciju u narednoj deceniji.

Ali ta transformacija može da bude uspešna samo uz široku podršku javnosti, zasnovanu na novom društvenom ugovoru koji osigurava pravedniju distribuciju bogatstva i prihoda.

Konkretno, do 2030, „Earth4All“ predlaže da bi 10 odsto najbogatijih u svim zemljama trebalo da ima manje od 40 procenata nacionalnog dohotka, a da njihov udeo nakon toga ostane na silaznoj putanji.

Ranija iskustva pokazuju da bi progresivno oporezivanje prihoda i bogatstva pojedinaca i korporacija bilo efikasno sredstvo da se to postigne.

To znači targetiranje imovine ekstremno bogatih bez obzira na to gde se ona nalazi, uključujući poreske rajeve, kao i razvoj i deljenje nacionalnih registara imovine koja se nalazi u različitim oblicima.

Vlade bi takođe trebalo da povećaju poreze na potrošnju povezanu sa luksuzom koja podstiče emisije GHG, kao što je korišćenje privatnih aviona.

Pored toga, preporučujemo primenu univerzalne minimalne stope poreza na dobit preduzeća koja je blizu globalnog proseka od 25 odsto – daleko više od stope od 15 odsto koju su 2021. godine dogovorile zemlje G20.

Multinacionalne korporacije bi trebalo da podležu istim poreskim stopama kao i domaće kompanije, uz jedinstveno oporezivanje globalnog profita zasnovanog na udelu u prodaji, zaposlenima i imovini u svakoj zemlji.

Takođe predlažemo oporezivanje neočekivane dobiti u sektorima poput energetike.

Dok se svet suočava sa energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini, nije trebalo da kompanije koje se bave proizvodnjom fosilnih goriva budu u stanju da ostvare stotine milijardi dolara profita.

Isto tako, vlade moraju da zatvore međunarodne poreske rupe i eliminišu prevelike subvencije za fosilna goriva – koje sada premašuju bilion dolara godišnje – jednom za svagda.

IPCC procenjuje da bi ukidanje subvencija moglo da smanji emisije GHG za do 10 odsto do 2030.

Još šire, vlade bi trebalo da koriste progresivno oporezivanje kako bi obeshrabrile otkup akcija.

U vreme kada su svetu potrebne inovacije da bi se olakšala ekonomska transformacija, povećavanje dobitaka akcionara ne sme da bude važnije od investicija u istraživanja i razvoj.

Ono što je od ključnog značaja, koje god dodatne prihode da donesu progresivni porezi na bogatstvo i prihode, oni moraju da budu upotrebljeni za zaštitu najranjivijih grupa, podršku onima koji su raseljeni zbog zelene transformacije, za unapređenje rodne ravnopravnosti i remont energetskih i prehrambenih sistema.

Ublažavanjem društvenih tenzija i poboljšanjem blagostanja, napredak u nejednakosti bi demokratije učinio stabilnijim i otpornijim, omogućavajući im da efikasnije reaguju na šokove i donose racionalne dugoročne odluke za opšte dobro, ne samo u pogledu klimatskih promena. Ali, kao što je IPCC jasno rekao, vreme ističe.

Autor je vođa projekta međunarodne klimatske inicijative „Earth4All“ i izvršni direktor za uticaj za „Nobel Prize Outreach“.

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org