Opravdana ili politička istraga

Komisija je, takođe, naložila Poljskoj da ne zaračunava novi porez dok se ne završi istraga. I dok poljski zvaničnici tvrde da Komisija radi u korist velikih zapadnih supermarketa, iz Brisela podsećaju na slučaj Mađarske koja se takođe našla na meti istrage zbog pokušaja uvođenja progresivnih poreza na promet za prodavce na malo. Istraga otvorena za Poljsku odnosi se na porez uveden u julu 2016. za kompanije koje se bave prodajom proizvoda na malo. Predviđeno je da se porez zaračunava od 1. septembra, tako da do sada nije bilo plaćanja.

Potpredsednik Evropskog parlamenta Rišard Čarnecki iz poljske vladajuće stranke Pravo i pravda kaže da je istraga „politička“ dodajući da Komisija radi u interesu zapadnih supermarketa u Poljskoj. Portparol EK, Rikardo Kardozo, odbacuje takve optužbe i podseća da je Komisija i ranije istraživala slučajeve progresivnih poreskih stopa. Poljska, inače, nije izvestila Komisiju o uvođenju novog poreza, ali je u avgustu EK primila žalbu u kojoj se navodi da je poljski porez na maloprodaju u suprotnosti sa pravilima EU o državnoj pomoći koja podrazumeva davanje povoljnijeg tretmana određenim kompanijama. Kako je saopšteno, Komisija ne dovodi u pitanje pravo Poljske da odlučuje o nivou svojih poreza ili svrsi različitih nameta. Međutim, poreski sistem mora da bude u skladu sa propisima Evropske unije, uključujući pravila o državnoj pomoći, i ne može neopravdano da favorizuje kompanije sa manjim prometom.

U Komisiji strahuju da bi primena progresivnih stopa pružila selektivnu prednost kompanijama sa malim prometom, što bi, prema pravilima EU, značilo državnu pomoć. Kako je obrazloženo, progresivne stope poreza značile bi da kompanije sa manjim prometom ne plaćaju, ili plaćaju znatno niži, porez u prodaji na malo od prosečne stope koja je predviđena za kompanije sa velikim prometom. Prema preliminarnim ocenama Komisije, progresivna stopa je neopravdana u poljskom poreskom sistemu. Poljska do sada, kako se ističe, nije pokazala zašto bi veliki operateri trebalo da budu oporezovani drugačije od malih. Otvaranjem detaljne istrage zainteresovane strane dobijaju priliku da komentarišu mere koje se istražuju, pri čemu se ne prejudicira ishod istrage.

Slična situacija zabeležena je u Mađarskoj, koja je takođe nameravala da uvede progresivno oporezivanje prometa u maloprodajnom sektoru. Komisija je, nakon opsežne istrage, u julu 2016, ustanovila da bi se takvim oporezivanjem kršila pravila EU o državnoj pomoći. Nakon što je otvorila detaljnu istragu, Komisija je zatražila od Mađarske da zaustavi primenu progresivnih stopa dok ne završi istragu. Pošto Mađarska nije prikupljala porez po progresivnim stopama to znači da nije bilo potrebe za povraćajem posle donošenja konačne odluke Komisije.

Promet određuje visinu poreza

Planirano je da kompanije iz sektora maloprodaje plaćaju mesečni porez na bazi prometa i to po progresivnim stopama. To praktično znači da bi kompanije sa mesečnim prometom manjim od 17 miliona zlota (3,9 miliona evra) bile oslobođene poreza, za one sa prometom od 17 do 170 miliona (39 miliona) predviđen je porez od 0,8 odsto, dok bi kompanije sa mesečnim prometom iznad 170 miliona bile oporezovane po stopi od 1,4 odsto.