"Optužbe da je Zapad iza protesta novi pokušaj Rusije da udalji Srbiju": Njujork Tajms o protestima u Beogradu 1FoNet/Marko Dragoslavić

Optužbe koje je izneo ruski ambasador u Srbiji najnoviji su napor Moskve da osujeti diplomatsku kampanju da se Srbija izvuče iz ruske orbite, prenosi N1 pisanje Njujork Tajmsa.

Pecajući u nemirnim vodama Srbije nakon osporavanih izbora, Rusija je u ponedeljak optužila Zapad da je organizovao antivladine ulične proteste u Beogradu, koji su u nedelju uveče prerasli u nasilje, piše američki medij.

Tvrdnje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka o zapadnjačkoj zaveri prestavljaju najnoviji napor Moskve da osujeti dosadašnju (uglavnom bezuspešnu) diplomatsku kampanju Sjedinjenih Država i Evrope da izvuku Srbiju iz ruske orbite i prekine tradicionalno jake veze između dva slovenska i pravoslavna hrišćanska naroda, navodi se u njihovom tekstu.

Ranije mirni ulični protesti u Beogradu zbog, kako opozicija kaže, nameštenih opštih izbora 17. decembra, eskalirali su u nedelju nakon što su demonstranti, kako piše Njujork Tajms, pokušali da upadnu u zgradu Gradske skupštine gde je policija na njih bacila suzavac.

Ruski ambasador je u televizijskom intervjuu rekao da postoje „nepobitni dokazi“ da je „nemire“ podstakao Zapad.

Ovim je ponovio tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da se njegova vlada našla na udaru spoljnih snaga koje traže „revoluciju u boji“, termin koji je skovala Rusija da opiše narodne pobune koje ona uvek odbacuje kao zapadne zavere.

„Ovo je bio pokušaj nasilnog preuzimanja državnih institucija Republike Srbije“, rekao je Vučić za TV Pink, provladinu televiziju, ismevajući optužbe za izborne neregularnosti kao „laži“ koje su skovali njegovi politički protivnici.

Nema dokaza da su zapadne vlade podstakle prošlonedeljne ulične proteste protiv Vučića i onoga što njegovi protivnici opisuju kao pokradene beogradske izbore, piše Njujork Tajms.

Protesti protiv izbora nastavljeni su i u ponedeljak.

Demonstracije koje su predvodili studenti univerziteta privukle su samo skroman odziv, ali i blokirale saobraćaj u centralnoj beogradskoj ulici do sedišta Vlade.

U izveštaju posmatrača izbora iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) od prošlog ponedeljka navodi se da je srpskim biračima dat širok izbor kandidata i da se „sloboda izražavanja i okupljanja generalno poštuje“.

Ali, navodi se, vladajuća stranka je imala prednost jer su „pritisak na birače, kao i odlučno učešće predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke potkopali izborni proces u celini“.

Vladajuća Srpska napredna stranka, kako piše ovaj medij, nadmašila je opoziciju na ovomesečnim parlamentarnim izborima, ali je prošla slabije na izborima za Gradsku skupštinu Beograda, izborivši tesnu pobedu koju je opozicija pripisala biračima za koje kažu da su ilegalno dovezeni u prestonicu iz drugih područja zemlje, sa Кosova i iz Bosne.

Prihvatajući poraz na glasanju za novi parlament, opozicija je obećala da će poništiti „namešteni rezultat“ na izborima u Beogradu i organizovala je svakodnevne ulične proteste tokom protekle nedelje.

Zapadne zemlje, koje su oprezne da „ne spale mostove“ sa Vučićem, tihe su u kritikama izbora.

Ambasador SAD u Srbiji, Кristofer R. Hil, pozvao je prošle nedelje zemlju da se pozabavi „nedostacima“ izbornog sistema, ali je naglasio da se „američka vlada raduje nastavku rada sa srpskom vladom“ i da ta saradnja uključuje regionalna pitanja ali i „želju Srbije da postane deo porodice zapadnih naroda“.

Srbija je 2009. godine podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, ali je njena prijava u zastoju godinama.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine, raste pritisak sa Zapada na Vučića da izabere stranu.

Vučić je osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbio da se pridruži evropskim sankcijama Rusiji i pokazao samo mali interes za rešavanje dugogodišnjeg spora oko statusa Кosova, kako piše Njujork Tajms – „nekadašnje srpske teritorije koja se proglasila nezavisnom državom 2008.“ godine.

Кosovo, naseljeno uglavnom etničkim Albanacima, prekinulo je veze sa Srbijom nakon NATO bombardovanja Beograda i drugih gradova 1999. godine zbog čega su čak i mnogi proevropski orijentisani Srbi postali duboko sumnjičavi prema namerama Zapada.

Zla krv se polako smirila između Srbije i Zapada, koji je okrivio Кosovo, a ne Vučića, za zaoštravanje tenzija i rasplamsavanje nasilja u pretežno srpskim oblastima severnog Кosova u septembru.

Taj stav je doveo do optužbi evropskih političara i komentatora da pokušavaju da „smire“ Beograd, jer u Vučiću vide glavnu pretnju miru na Balkanu.

Umesto da daju Vučiću više slobode da raskine sa tvrdolinijskim srpskim nacionalističkim snagama, blisko povezanim sa Rusijom, kako se Vašington nadao, čini se da su ga nedavni izbori samo gurnuli bliže Moskvi.

Posle sukoba u Beogradu u nedelju uveče, premijerka Srbije Ana Brnabić, bliski Vučićev saveznik, zahvalila je ruskim bezbednosnim snagama što su podelile informacije koje ukazuju na zapadnu ruku u protestima opozicije.

„To verovatno neće biti popularno ovima sa Zapada, ali ja posebno večeras osećam da je važno stati u odbranu Srbije i da se zahvalim ruskim službama bezbednosti koje su imale te informacije i koje su ih podelili sa nama“, izjavila je Brnabić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari