Optuženi za organizaciju terorističkog napada 11. septembra se neće izjasniti krivim: Zašto su SAD zaustavile postupak?

Halid šeik Mohamed danas je trebalo da se izjasni krivim na vojnom sudu u pomorskoj bazi Gvantanamo na jugoistoku Kube, gde ga SAD drže dve decenije.

Međutim, Savezni apelacioni sud zaustavio je sinoć zakazani postupak za razmatranje vladinog zahteva da se odustane od sporazuma o priznanju krivice za Mohameda i dvojicu saoptuženih, rekavši da bi to nanelo nepopravljivu štetu i sudu i javnosti, piše BBC, preneo je Index.hr.

Tročlano veće je saopštilo da odlaganje „ni na koji način ne treba tumačiti kao meritornu odluku“, već da je cilj da se sudu da vremena da dobije pune informacije i sasluša argumente „po ubrzanom postupku“.

Odlaganje znači da će slučaj sada pasti u ruke dolazeće Trampove administracije.

Šta je trebalo da se desi ove nedelje?

Na ročištu zakazanom za danas, očekivalo se da će Mohamed priznati krivicu za svoju ulogu u napadima 11. septembra 2001. godine, kada su otmičari oteli avione i srušili ih na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon. Još jedan avion se srušio na polje u Pensilvaniji.

Muhamed je optužen za zločine uključujući zaveru i ubistvo 2.976 žrtava.

Ranije je rekao da planira „Operaciju 9/11 od A do Š“, da je od 1990-ih radio na ideji da obuči pilote da obaraju komercijalne avione u zgrade i da je svoju ideju predložio Osami bin Ladenu, vođi militantne islamističke grupe Al Kaida.

Ročište je trebalo da bude održano u sudnici u bazi, gde bi na galeriji iza debelog stakla sedeli članovi porodica ubijenih i novinari.

Zašto se sve ovo dešava 23 godine nakon 11. septembra?

Saslušanja u vojnom sudu u pomorskoj bazi traju više od decenije, a dodatno su komplikovana pitanjem validnosti dokaza koje su SAD pribavile mučeći Muhameda i druge optužene.

Nakon hapšenja u Pakistanu 2003. godine, Mohamed je proveo tri godine u tajnim zatvorima CIA-e poznatim kao „crna mesta”, gde je 183 puta bio podvrgnut simuliranom utapanju ili voterbordu, kao i drugim tzv. „naprednim tehnikama ispitivanja“ koje su uključivale lišavanje sna i prisilnu golotinju.

Karen Grinberg, autorka knjige Najgore mesto: Kako je Gvantanamo postao najozloglašeniji zatvor na svetu, kaže da je upotreba mučenja učinila da je „praktično nemoguće da se ovi slučajevi iznesu pred sud na način koji poštuje vladavinu prava i američku jurisprudenciju“.

„Očigledno je da je u ovim slučajevima nemoguće izvesti dokaze bez upotrebe dokaza dobijenih mučenjem. Štaviše, činjenica da su te osobe mučene dodaje još jedan sloj složenosti tužilaštvu“, kaže ona.

Sporazum o priznanju krivice postignut je prošlog leta, posle oko dve godine pregovora.

Šta uključuje sporazum o priznanju krivice?

Puni detalji sporazuma o priznanju krivice postignutog sa Mohamedom i dvojicom njegovih saoptuženih nisu objavljeni. Poznato je samo da bi sporazum značio da optuženi ne bi dobili smrtnu kaznu.

Na sudskom ročištu u sredu, njegov pravni tim je potvrdio da je pristao da se izjasni krivim po svim tačkama optužnice. Muhamed se nije lično obratio sudu, ali je sa svojim timom pregledao sporazum i uneo manje korekcije i izmene u pomenutu formulaciju.

Ako se potvrdno izjašnjavanje o krivici potvrdi i prihvati od strane suda, sledeći korak bi bio imenovanje vojne porote koja će saslušati dokaze na ročištu za izricanje kazne.

Advokati su u sredu na sudu rekli da će to biti oblik javnog suđenja, gde će preživeli i članovi porodica ubijenih imati priliku da daju izjave.

Prema sporazumu, porodice bi takođe mogle da postavljaju pitanja Muhamedu, koji bi morao da „potpuno i istinito odgovori na njihova pitanja“, rekli su advokati.

Ključ za pristanak tužilaštva na dogovore bilo je uveravanje „da mogu da iznesu sve dokaze za koje smatraju da su neophodni da bi se utvrdila istorijski zapis o umešanosti optuženog u ono što se dogodilo 11. septembra“, rekao je u sredu tužilac Klejton G. Trivet mlađi.

Zašto američka vlada pokušava da blokira priznanje?

Američki ministar odbrane Lojd Ostin imenovao je visokog zvaničnika koji je potpisao molbu. Ali ministar je bio na putu u vreme potpisivanja i navodno nije znao da će se to dogoditi, piše Njujork tajms.

Nekoliko dana kasnije pokušao je da povuče svoj potpis. „Odgovornost za takvu odluku trebalo bi da bude na meni kao nadređenom“, napisao je on u memorandumu.

Međutim, i vojni sudija i vojni žalbeni odbor presudili su da je dogovor validan i da je Ostin postupio prekasno.

U još jednom pokušaju da blokira sporazum, američka vlada je ove nedelje zatražila intervenciju od saveznog žalbenog suda.

U pravnom podnesku se navodi da su Mohamed i još dvojica optuženi da su „počinili najneverovatnije krivično delo na američkom tlu u modernoj istoriji“ i da bi primena sporazuma „lišila vladu i američki narod javnog suđenja optuženom i mogućnosti smrtne kazne, uprkos činjenici da je ministar odbrane zakonski povukao te sporazume”.

Nakon što je sporazum objavljen prošlog leta, republikanski senator Mič Mekonel objavio je izjavu u kojoj je to opisao kao „nečuveno odricanje od odgovornosti vlade da brani Ameriku i obezbedi pravdu“.

Šta su rekle porodice žrtava?

Neke porodice ubijenih u napadima takođe su kritikovale sporazum, rekavši da je previše mekan ili da mu nedostaje transparentnost.

Govoreći na BBC-jevom Tudej programu prošlog leta, Teri Strada, čiji je muž Tom poginuo u napadima, opisala je dogovor kao „davanje zatvorenicima u zalivu Gvantanamo ono što žele“.

„Ovo je pobeda za Halida šeika Mohameda i za drugu dvojicu, to je pobeda za njih“, rekla je ona za Bi-Bi-Si prošle godine.

Druge porodice vide sporazume kao put ka presudama u složenom i dugotrajnom procesu i razočarane su poslednjom intervencijom vlade.

Stiven Gerhart, čiji je mlađi brat Ralf ubijen u napadima, odleteo je u Gvantanamo da gleda kako se Muhamed izjasnio krivim.

„Šta je krajnji cilj za Bajdenovu administraciju? Dakle, oni ostaju i to se odvlači u sledeću administraciju. U koji cilj? Razmislite o porodicama. Zašto produžavate ovu sagu?“ rekao je.

Gerhart je za Bi-Bi-Si rekao da ti poslovi „nisu pobeda“ za porodice, ali da je „vreme da se pronađe način da se ovo zatvori, da se ti ljudi osude“.

Zašto se suđenje odvija u Gvantanamu?

Muhamed je u vojnom zatvoru u zalivu Gvantanamo od 2006. godine. Zatvor je otvoren pre 23 godine, 11. januara 2002, tokom „rata protiv terorizma” koji je usledio nakon napada 11. septembra, kao mesto za držanje osumnjičenih za terorizam i „ilegalnih neprijateljskih boraca”.

Većina zatvorenika nikada nije optužena, a vojni zatvor se suočio sa kritikama zbog postupanja prema zatvorenicima. Većina je sada vraćena ili preseljena u druge zemlje.

U zatvoru se trenutno nalazi 15 ljudi, što je najmanji broj u bilo kom trenutku u njegovoj istoriji. Svi osim šestorice optuženi su ili osuđeni za ratne zločine.