Ante Nazor, direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentacijskog centra Domovinskog rata, prozvan je kao mogući glavni krivac što je tužilaštvo BiH došlo do dokumentacije na kojoj je zasnovano hapšenje i određivanje jednomesečnog pritvora za 10 pripadnika HVO i Vojne policije osumnjičenih za ratni zločin prema Srbima u Bosanskoj Posavini 1992. i 1993.
Osumnjičeni se terete za krivično delo zločina protiv čovečnosti, komandnu odgovornost i udruženi zločinački poduhvat. Uhapšen je i jedan general, a ogromno uznemirenje u Hrvatskoj je izazvala činjenica da bi među optuženima mogao da se nađe i sadašnji ministar odbrane Hrvatske Damir Krstičević kao i bivši ministar odbrane Ante Kotromanović.
Juče je penzionisani hrvatski general LJubo Ćesić Rojs, i sam na spisku osumnjičenih za te zločine, izjavio da je Ante Nazor, iako njegov prijatelj, dajući ta dokumenta prvo na uvid, a onda i na kopiranje predstavnicima Tužilaštva BiH, počinio krivično delo za koje je predviđeno i do deset godina zatvora. Upotrebljavajući stalno termin „dilanje dokumenata“ Rojs je pozvao Nazora da kaže po čijem nalogu je dokumenta davao i upozorio da je jedini Nazorov šef Hrvatski sabor te da bi, ako mu je nalog dao Sabor, trebalo pozvati bivšeg predsednika Hrvatskog sabora Josipa Leku da kaže šta ima.
„Naš Centar je tri godine imao to gradivo, a iz njega nijedan dokument nije otišao u Sarajevo dok nam tako nije naloženo“, rekao je za N1 prozvani Nazor i dodao: „Ponavljam, da se ne bi stvorila kriva slika, nije problem u dokumentima… Kad bi se cjelovito prikazali događaji, siguran sam da sve ovo što tvrdi Tužilaštvo BiH nema uporišta“. On je ocenio da nije problem u dokumentima nego u njihovoj interpretaciji i dodao da se „zapovjedna odgovornost preširoko tumači“.
Na pitanje na osnovu kog sporazuma su na uvid davana klasifikovana dokumenta, Nazor je rekao da za to treba pitati tadašnje Državno tužilaštvo RH, ali je objasnio da je bivši hrvatski premijer Zoran Milanović na upozorenje njegovog Centra, a kad „smo dobili dojavu šta se događa“, javno rekao da tako više neće ići i „na temelju toga smo isposlovali da se zaustavi dalja saradnja i obustavi ta distribucija“. Uvid u dokumenta je obustavljen 2015. godine. Inače, rekao je Nazor pre nego što je ta građa stigla u Centar, 100 000 stranica je završilo u Haškom sudu, a 10 000 stranica u Sarajevu.
Komentarišući objašnjenja koja je sam Nazor dao za televiziju N1, general Rojs je rekao: „Nije on ništa objasnio“ i podsetio da je ratni ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak, već teško bolestan, tražio da se ratna dokumenta iz tog perioda o kome je reč unište. „Mi smo u Ministarstvu odbrane uništili sve ratne pečate kako dokumenti ne bi mogli biti falsifikovani“, rekao je Rojs gostujući na HRT.
Nema ko se u Hrvatskoj nije izjasnio ovim povodom. Pa preovlađuju ocene da je samo Hrvatska (2011) otvorila svoje ratne arhive iz kojih su selektivno uzimani dokumenti, a da reciprociteta iz Sarajeva nije bilo nego su stizali izgovori da je „sve izgorelo, sve nestalo“. Pa se ovo dešava samo Hrvatskoj, a ratni zapovednici Republike Srpske i Armije BiH „mirno letuju u letovalištima u Hrvatskoj“.
Pošto je hrvatski general Pavao Miljavac izjavio da su ga upozorili da ne ide ni preko Neuma jer bi i sam mogao da bude uhapšen i dodao da „mislim da za sada neću ići i nema potrebe ići“, Rojs je objavio da danas ide u Orašje, mesto gde su hapšenja izvršena, jer kakav bi on čovek bio ako sada ne bi posetio porodice uhapšenih „junaka Domovinskog rata“. Pozivima da Hrvatska odmah odgovori recipročnim hapšenjima Rojs se usprotivio jer to ne bi dobro činilo uhapšenima koji imaju i hrvatsko državljanstvo, po kom osnovu se Hrvatska ovoliko i uzbuđuje, nego se izjasnio za političko-diplomatski put. Miljavac je neimenovane osobe optužio za curenje poverljivih informacija i pre nego što je sa BiH postignut sporazum i pozvao Vladu da to utvrdi.
Hrvatska vlada je juče zasedala i zaključila da za ratne zločine počinioci treba da odgovaraju, ali da događaje treba staviti u kontekst. „Ali kvalifikaciju o udruženom zločinačkom poduhvatu nikako ne možemo prihvatiti“, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je samo dva dana pre hapšenja u Orašju posetio BiH. Zato je u Hrvatskoj tajming hapšenja ocenjen kao „indikativan i intrigantan“, a u svom oštrom saopštenju ministar inostranih poslova Hrvatske Davor Ivo Štir je najavio da će se Hrvatska, ukoliko problem ne bude mogla da reši u kontaktima sa bosansko-hercegovačkom stranom, obratiti i svojim saveznicima EU i NATO. Nije često isticano, ali u hrvatskim reakcijama nije zaboravljeno ni zaklinjanje u nezavisnost pravosuđa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
