Opustošene apoteke: Dramatični manjak lekova u Nemačkoj

Belo slovo „N“ u ljubičastom krugu. Kada apotekar Fatih Kajnak vidi taj simbol na svom monitoru, zna da traženog leka nema.

„Nedostaju nam antibiotici, lekovi protiv bolova, ali i za pritisak, kancer, želudac, srce“, kaže Kajnak. U njegovoj apoteci u Berlinu trenutno nema 274 medikamenata. „Posebno nam je teško da se pobrinemo za decu“, kaže Kajnak rezigniramo. Vidi se da ga situacija deprimira.

Bebe i mala deca ne mogu da gutaju pilule. Kad imaju temperaturu ili bolove, daju im se sirupi koji sadrže aktivni sastojak paracetamola ili ibuprofena. U Nemačkoj se svake godine proda više od deset miliona takvih sirupa, ali trenutno su police u apoteci u kojoj radi Kajnak uglavnom prazne. Nedostaju i penicilinski i antibiotski sirupi.

Problema sa snabdevanjem bilo je i letos, ali ipak samo sporadično, kaže farmaceut. „To bi potrajalo možda dve nedelje, pa bi onda opet došlo. Sada je situacija zaista loša.“

Bolnice su pune

Očajni roditelji već mesecima o tome pišu na društvenim mrežama i forumima. Tu se raspravlja i o alternativama, ali sve češće je jedina opcija da dete odvedu u bolnicu, jer hladnim oblogama kod kuće nisu uspeli da mu spuste temperaturu.

Međutim, zbog velikog broja slučajeva respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), dečija odeljenja su sada toliko preopterećena da čak i životno ugroženi mali pacijenti moraju satima da čekaju na prijem. Pošto su ambulante pune, deca se šalju kućama.

Pritom su lekovi sve ređi i u bolnicama. U mnogim bolničkim apotekama zato su ponovo počeli sami da spravljaju sirupe za spuštanje temperature.

I mnoge obične apoteke to rade. Ali, ako bi se uzeli u obzir troškovi za sirovine, osoblje i rad, flašica bi morala da košta dvadeset evra. Berlinski apotekar Kajnak već je pomišljao da i on počne da priprema sirupe. „Šta znači cena, kad dete ima visoku temperaturu“, pita se Kajnak.

Radi se o novcu

Upravo je cena dovela tržište u Nemačkoj u ovu situaciju. Proizvodnja pojedinih preparata u Nemačkoj i Evropi farmaceutskoj industriji se jednostavno ne isplati.

Na primer, zdravstveno osiguranje plaća kompanijama 1,36 evra za flašicu sirupa paracetamola. Ta suma nije povećana već deset godina, a u međuvremenu je cena aktivnog sastojka paracetamola samo ove godine poskupela za 70 odsto.

„Eksplozija cene lekova i proizvodnje, uz zamrznute prodajne cene, dovela je do toga da se lekovi poput sirupa prave sa gubitkom. Nijedna firma to dugoročno ne može da izdrži“, žali se Andreas Burkhard, generalni direktor farmaceutske kompanije Teva.

Ta firma je poslednji veliki proizvođač sirupa paracetamola u Nemačkoj. Pre 12 godina bilo ih je jedanaest. Nakon što je u maju ove godine još jedan od njih prekinuo proizvodnju, Teva mora da pokrije 90 odsto tražnje. To nije izvodljivo, ukazuju iz kompanije. Zato su još tokom leta otkazali sve porudžbine nemačkih apoteka za uobičajeno zimsko skladištenje.

Kao rezultat toga, „uočen je značajan porast kupovine iz apoteka“, analizira Savezni zavod za lekove i medicinska sredstva. Pokupovano je sve što je bilo moguće.

„Premalo je dobavljača“, kaže Tomas Fišbah, predsednik udruženja pedijatara. „Fiksne cene dovele su do toga da se proizvodnja preseli u zemlje s niskim platama, kao što su Indija i Kina, a tamo postoje problemi u lancu snabdevanja, što opet dovodi do uskih grla u distribuciji.“

Proizvodnja bi morala da se vrati iz Azije

Slučaj s lekom za rak dojke tamoksifenom početkom godine već je pokazao kako izgleda kada nisu dostupni važni lekovi za koje nema zamene. I u tom slučaju stvorilo se usko grlo u snabdevanju, jer su se kompanije povukle iz proizvodnje navodeći kao razlog troškove.

U februaru je zato reagovao Savezni zavod za lekove i medicinska sredstva, pa je doneta uredba da lekovi koji sadrže tamoksifen mogu da se uvoze iz inostranstva čak i kad nisu odobreni u Nemačkoj. Problemi time, međutim, nisu rešeni. Tamoksifen je i dalje jedan od slabo dostupnih lekova.

Lekari, ali i opozicioni političari, zahtevaju od savezne vlade hitne mere. Mnogi traže da se održi samit savezne i pokrajinskih vlada o centralizovanim nabavkama lekova.

Ministri zdravlja trebalo bi da se koordiniraju s proizvođačima i veletrgovcima, ali i da potraže lekove u susednim zemljama. Savezni ministar zdravlja Karl Lauterbah obećava da će na taj predlog veoma brzo odgovoriti.

Stručnjaci se zalažu i za državnu proizvodnju esencijalnih lekova u Nemačkoj. Vreme je, kažu, da se proizvodnja vrati iz Azije.

Farmaceutska industrija pak traži povećanje naknada za lekove: kažu, ugovori po kojima zdravstvena osiguranja plaćaju samo fiksne iznose, morali bi da budu suspendovani, bar dok više kompanija ponovo ne bude počelo sa proizvodnjom.

Odluka o tome, bar prema onome što se može čuti iz Saveznog ministarstva zdravlja, nije na vidiku.