Orban izneo argumente kojima su ga evropski lideri ubeđivali: Napet samit u Briselu naglasio poteškoće kojima je izložena EU

Šta samit znači za Orbana?

Mađarski premijer Viktor Orban nedeljama je insistirao da će blokirati otvaranje pregovora sa Kijevom, za šta je bilo potrebno jednoglasno odobrenje država članica.

Njegove pretnja vetom dominirale su razgovorima u Briselu, dok su diplomate vrtele glavama i pitale: šta on zapravo želi? I šta da radimo?

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, otišao je u Budimpeštu da pokuša da privoli mađarskog lidera. Francuski predsednik Emanuel Makron ugostio je Orbana u Parizu.

U poslednjem trenutku, Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili su među visokim liderima koji su sedeli sa mađarskim liderom.

U potezu koji su kritičari opisali kao mito, Evropska komisija je odmrzla oko 10 milijardi evra namenjenih Mađarskoj, tvrdeći da je zemlja uspešno završila reforme pravosuđa.

Šta obračun sa Orbanom znači za EU?

Na kraju, posle višečasovnih razgovora u četvrtak, Orban je popustio – izašao je iz sobe, dok se ostalih 26 lidera složilo da započnu pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, čime je omogućena jednoglasna odluka.

„Orban je postigao ono što se očekivalo. On se samoizolovao, po sopstvenom izboru“, rekao je visoki diplomata EU.

Taj predlog je samo naglašen Orbanovim odlukama da blokira paket pomoći EU Ukrajini od 50 milijardi evra, nekoliko sati nakon što su pregovori o pridruživanju dogovoreni.

Spekuliše se da bi Orban mogao da se kladi na snažan učinak evropske krajnje desnice na izborima naredne godine, čekajući vreme kada bi za stolom moglo da sedne još lidera njegovih istomišljenika.

Obračun EU sa Orbanom je, međutim, poslužio kao podsetnik na težak put koji je pred EU dok se priprema za proširenje. Blok se već bori s tim kako da reši probleme vladavine prava i spoljnopolitičke razlike u zemljama kao što je Mađarska, a mnogi lideri priznaju da bi EU morala da se reformiše interno pre nego što se proširi.

Na samitu u četvrtak, lideri su takođe raspravljali o budžetu EU jer su se neke države članice odupirale da izdvajaju više u blagajnu bloka – još jedan podsetnik na izazove ako EU prihvati nove članice koje bi mogle da preuzmu značajan deo budžetske potrošnje.

„Mađarska može kasnije da zaustavi pridruživanje Ukrajine“

„Mađarska može kasnije da zaustavi pridruživanje Ukrajine“, kazao je jutros Orban u izjavi za mađarski državni radio, prenosi Gardijan. Naveo je  da je satima pokušavao da ubedi evropske lidere da ne potpišu početak pristupnih pregovora sa Kijevom.

Orban je rekao da su lideri imali nekoliko argumenata koje je morao da uzme u obzir:

-Njih je 26  a ja sam sa;

-Oni žele da ovom odlukom Ukrajini daju ohrabrenje potrebno za nastavak rata i tražili su da ih ne ometam u tome;

-Njihov odlučujući argument je bio da Mađarska ovim ništa ne gubi…

„Ako ne želimo da Ukrajina bude članica Evropske unije, onda mađarski parlament to odbacuje. I dok to pitanje ne dođe do parlamenata, to je veoma, veoma dug proces, i kao što su oni izbrojali i ja sa, postoji oko 75 prilika kada mađarska vlada može da zaustavi ovaj proces“.

Orban je takođe ponovio da Mađarska nije želela da učestvuje u „lošoj odluci“ i da je zato napustio prostoriju dok su lideri doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora.

„Kasnije možemo da zaustavimo ovaj proces, ako je potrebno, povučemo ručnu kočnicu“, rekao je on.

Šta samit znači za Ukrajinu?

Iako postoji priznanje da bi proces pridruživanja mogao da potraje godinama, u Kijevu se odluka EU da otvori pregovore vidi kao preokret. „Ona toliko znači ukrajinskom narodu“, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik. „Učinili smo sve da se to dogodi“.

Uzbuđenje je možda splasnulo kasnije uveče, pošto je stigla vest da je Mađarska blokirala paket finansijske pomoći.

Orban je tvrdio da Ukrajina ne bi trebalo da dobije tako velike sume novca iz budžeta EU jer nije deo bloka. Međutim, drugi lideri uveravali su Kijev da bi mogli da usmere pomoć Ukrajini van budžeta EU ako Mađarska održi blokadu.