„Orban ‘mirotvorac’ pomaže samo Putinu“: Šta je sve rekao premijer Češke u intervjuu za Gardijan?

Mađarski premijer je poslednjih nedelja izazvao kontroverzu zbog otpočinjanja, kako je rekao, „mirovne misije“, dok njegova zemlja predsedava Savetom EU, napominje Gardijan.

Međunarodna putovanja uključivala su sastanke sa Putinom, kineskim predsednikom Si Đinpingom i Donaldom Trampom.

U širokom intervjuu u Pragu, Fiala je rekao da Orbanovi napori pomažu samo Kremlju koji nastavlja svoju invaziju na Ukrajinu.

„Ono što Viktor Orban pravi, nije u interesu Evrope, nije u interesu moje zemlje, nije u interesu ukrajinskog naroda“, rekao je konzervativni češki lider za Gardijan u sredu.

„Nažalost, to pomaže Vladimiru Putinu u ovoj situaciji. I to je pogrešno“.

Njegove izjave usledile su u trenutku kada je Evropski parlament osudio Orbanovo putovanje u Rusiju kao „eklatantno kršenje sporazuma EU i zajedničke spoljne politike“ i rekao da bi Budimpešta trebalo da se suoči sa posledicama.

Fiala, politikolog koji je premijer Češke od 2021. godine, istakao je važnost učenja iz istorije, ističući da istorijski pokušaji smirivanja opasnih režima nisu dali rezultate.

„Mnogi su verovali da ako damo neku teritoriju Hitleru ili ako razgovaramo sa Hitlerom, to će sprečiti rat – suprotno je bilo tačno“, rekao je on, citirajući Minhenski sporazum iz 1938. koji je dozvolio nemačku aneksiju Sudeta u tadašnjoj oblasti zapadna Čehoslovačka.

„Mir je moguć samo ako agresivna država, agresivni režim, shvati da smo toliko jaki da nije dobro da ovaj režim bude agresivan sa vojnim snagama. Tako da je vrlo, vrlo jasno: prošlost je učiteljica svih nas“, rekao je Fiala.

Češka i Mađarska su nekada bile bliski partneri u okviru Višegradske četvorke zajedno sa Poljskom i Slovačkom, ali je regionalna grupacija rasla u poslednjih nekoliko godina.

Pod Fijalinom vladom, Češka Republika vodi akciju – koja uključuje oko 20 zemalja – da se hitno nabavi municija za Ukrajinu izvan Evropske unije, dok blok radi na jačanju proizvodnje.

Češki premijer je rekao da je prva pošiljka poslata u junu i da je u planu dalja pomoć.

„Želimo da do kraja ove godine pošaljemo 500.000 komada municije, što je sada realno jer imamo sve što nam je potrebno, finansiranje i znamo gde je municija i organizovali smo je“, rekao je on.

Fiala je rekao da Evropa treba da pojača pomoć Ukrajini i da ojača sopstvenu odbranu.

Upitan da li je zabrinut zbog mogućeg uticaja predstojećih izbora u SAD, uključujući izbor izolacioniste Džej Di Vensa za potpredsedničkog kandidata republikanaca, Fiala je podsetio na razgovore koje je vodio u Vašingtonu sa američkim zakonodavcima.

„Osećao sam da ljudi veoma dobro razumeju šta se desilo u Evropi“, rekao je on i dodao da je siguran da će sledeća administracija stati uz Ukrajinu.

Ali je takođe naglasio: „To je možda i najvažnija stvar: siguran sam, kao politikolog i kao političar, da Evropa mora biti odgovornija za sopstvenu bezbednost“.

On je nastavio: „U ovom pitanju nije toliko važno da li će sledeći predsednik biti Džo Bajden ili Donald Tramp, jer Sjedinjene Države imaju drugačije, druge interese u svetu, a to nije moguće, a takođe nije u redu ako mi u Evropi se uvek nadamo ili verujemo da našu bezbednost garantuju Sjedinjene Države“.

Transatlantska saradnja je važna, naveo je, za ceo zapadni svet, za zapadne demokratije – mora da bude – ali moramo da budemo odgovorniji, moramo više da brinemo o našoj odbrani, moramo povećati naše izdatke za odbranu.

Fiala, čija Građanska demokratska partija (ODS) sedi sa grupom evropskih konzervativaca i reformista zajedno sa Italijanskom braćom Đorđe Meloni takođe je upozorila na napore Rusije da oslabi evropska društva.

„To je klasičan hibridni rat“, rekao je on, navodeći dezinformacije i napade usmerene na infrastrukturu.

On je rekao da ruski režim želi da Evropljane učini „nezadovoljnim vladama, politikom, strukturama demokratskog društva“.

Češki premijer je neobična figura među evropskim liderima, sa iskustvom kao naučnik političkih nauka i kao političar. Radio je kao rektor univerziteta i profesor, sa svojim istraživačkim interesima uključujući evropsku politiku.

„Mislim da je neophodno razdvojiti pristup politikologa i aktivnosti premijera“, rekao je on.

„Uvek je prednost razumeti stvari, znati stvari, poznavati istoriju, razumeti politiku i teoretski – nije automatski da ćete, ako ste uspešni naučnici, biti uspešni političari, ali za mene je to prednost“.