Orban, Putin i embargo na naftu

Mađarski premijer Viktor Orban će četvrti put zaredom stupiti na dužnost – po četvrti put sa snažnom dvotrećinskom parlamentarnom većinom iza sebe. A ovaj novi mandat – u jeku rata Rusije protiv Ukrajine – počinje ponovnim sukobom između Mađarske i Evropske unije, u kojoj Orban odavno vidi najveću pretnju Mađarskoj.

Ovoga puta reč je o naftnom embargu protiv Rusije, o kome se poslednjih nedelja mnogo govori, a koji planira EU. Sada postoji širok konsenzus među državama-članicama o uvođenju takvih sankcija, samo se još pregovara o detaljima.

Međutim, Mađarska je jedina članica Unije koja se suštinski usprotivila takvom naftnom embargu i namerava da uloži veto na takve sankcije. Pojedini evropski mediji proteklih dana pisali su da bi Mađarska mogla da pristane na sankcije ako od Brisela dobije privremena izuzeća za uvoz nafte. Ali, mađarska vlada se odlučno protivi.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, koji je takođe nadležan i za spoljnu trgovinu, rekao je tokom posete Kazahstanu u utorak (3.5.) da njegova vlada neće odobriti nikakve sankcije koje bi Mađarskoj onemogućavale uvoz nafte i gasa iz Rusije, jer bi to ugrozilo energetsku bezbednost zemlje.

Šef Orbanovog kabineta Gergelji Guljaš, izjasnio se u nedelju (1.5.) protiv embarga na naftu. Portparol mađarske vlade nije želeo da odgovara na detaljna pitanja DW, ali je istakao da mađarska vlada ostaje pri svom stavu, pozivajući se na izjave Sijarta i Guljaša.

„Mađarska vlada se veoma jasno odredila“, kaže za DW politikolog Peter Kreko iz budimpeštanskog Instituta Political Capital. „Nije potpuno nemoguće da će vlada modifikovati ili promeniti svoj stav, ali je ona ipak veoma eksplicitna o svom stavu po pitanju veta.“

Poker sa Briselom?

Zvanično, mađarska vlada opravdava nameru da stavi veto velikom zavisnošću zemlje od ruskih izvora energije. Međutim, Mađarska je u tom smislu daleko od prvog mesta u EU. Ruske isporuke pokrivaju oko 58 odsto njenih godišnjih potreba za naftom. U Slovačkoj je taj udeo 96 odsto, a u Litvaniji i Finskoj i dalje oko 80 procenata. Ipak, te zemlje se ne protive embargu na naftu, pri čemu Slovačka želi da iskoristi izuzeće za uvoz ruske nafte.

Moguće je da i drugi razlozi igraju ulogu u mađarskom „Ne“ embargu na naftu. Konkretno, moglo bi da se radi o igranju pokera sa Briselom: Evropska komisija još nije isplatila milijarde namenjene Mađarskoj iz Fonda za saniranje posledica korone, jer je zabrinuta zbog korupcije u toj zemlji.

Prošle nedelje (27.4) Komisija je takođe otvorila postupak protiv Mađarske po novom mehanizmu vladavine prava. „Možda sve to sada igra ulogu u odluci da se sankcije ne podrže“, kaže Kreko. „U svakom slučaju, odnos Mađarske i institucija EU potpuno je zatrovan.“

Orban treba da ode kod „očnog lekara“

Pri tom je najavljeni mađarski veto samo još jedna prekretnica u mađarskoj spoljnoj politici, koja zemlju vodi sve dalje i dalje u izolaciju unutar EU, ali i na međunarodnom planu. Mađarska je jedina zemlja EU koja do sada nije upotrebila nijednu oštru reč kojom bi osudila ruski agresorski rat protiv Ukrajine.

Premijer Orban samo nominalno je osudio rat, a reči kojima bi kritikovao Putina nikada nisu prešle preko njegovih usana. Mađarska je do sada nerado podržavala antiruske sankcije, a vlada ne dozvoljava transport oružja u Ukrajinu preko svoje teritorije.

Zbog tih stavova, narušeni su odnosi sa svim bivšim saveznicima Mađarske među istočnim državama EU, uključujući i Poljsku, Češku, Slovačku i Sloveniju. Raskid sa Poljskom će verovatno biti najbolniji za Orbana.

Zamenik poljskog premijera i jedan od moćnika u toj zemlji, Jaroslav Kačinjski, optužio je Orbana da je slep za ruske ratne zločine u Ukrajini i polemički preporučio mađarskom premijeru da ode kod „očnog lekara“.

Prkos i iracionalnost

„Spoljnopolitički položaj Mađarske u Evropi nikada nije bio tako loš kao sada“, kaže politikolog Peter Kreko. „Orbanova vlada zapala je u ćorsokak. Iskreno govoreći, računica koja stoji iza Orbanove spoljne politike mi je neobjašnjiva, ne vidim racionalan pristup i razumnu strategiju. Mađarsku spoljnu politiku kao da određuje samo prkos i iracionalnost i nalazi se u silaznoj spirali.“

Zbog svog pro-Putinovog stava, Viktor Orban je sada, zbog jedne druge kontroverze, sve više na stubu srama. Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, optužio je u ponedeljak (2.5.) mađarskog premijera da želi da preuzme delove zapadne Ukrajine u kojima živi mađarska manjina. Stoga je, tvrdi, Mađarska sarađivala s Putinom i ruski predsednik je unapred obavijestio Orbana o napadu na Ukrajinu.

Veoma ukaljan imidž

Ti navodi dospeli su na mnoge naslovne strane u Mađarskoj. Državni sekretar za spoljne poslove Tamaš Menčer i portparol vlade Zoltan Kovač opisali su te izjave kao „laži“ i „lažne vesti“ koje su izmišljene jer Mađarska ne isporučuje oružje Ukrajini.

U stvari, kaže politikolog Peter Kreko, on ne vidi nikakve znake da Mađarska želi da preuzme zapadnu ukrajinsku teritoriju. „Delovalo je da je Orban veoma iznenađen zbog rata protiv Ukrajine, a Mađarska ne šalje ni oružje ni vojnike u zemlju. Izjave poput Danilovljevih nemaju osnova i neodgovorne su sve dok za to nema dokaza. Ipak, Mađarska, zbog njene prijateljske spoljne politike prema Putinu, pa čak i uz takve izjave, trpi veliku štetu po svoj imidž.“